DNEVNIK U KUPINOVU Selo na kraju sveta, a u srcu istorije čuva tajne utvrđenja Kupinik koje već 500 godina odoleva vremenu

Ipak, satkana od istinitih likova i događaja, a ispričana preciznom i jasnom naracijom našeg domaćina predsednika Saveta Mesne zajednice Kupinovo, arheologa po struci i osnivača i predsednika Udruženja „Zeleni pogled” Perice Odobašića, oko nas je, u etno kući „Putnik”, najednom stvorila srednji vek, despote i vitezove koji hrabro brane zidine utvrđenja nazvanog Kupinik, čuvajući što im je dato u amanet za naredna pokoljenja.

– Tvrđavu su gradili Mađari krajem 13. ili početkom 14. veka, a despot Stefan Lazarević dobija je od kralja Žigmunda početkom 15. veka i to među prvim posedima u Ugarskoj – priča nam Odobašić, dok sa svakom izgovorenom rečenicom podiže nam svest o značaju lokaliteta na kom se nalazimo, ali i maglu iz koje izranja topao miholjski dan. – Od tada pa do uništenja utvrđenja i propasti srednjevekovne Srbije uopšte, odnosno 1521. godine i pohoda Sulejmana, Kupinik je neraskidivo vezan za sve naše despote. Za sve to vreme obeležili su ga despoti iz porodice Branković, s tim da ga je Zmaj Ognjeni Vuk uzdigao na rang prestonice.

Okruženi pašnjacima i suvim koritom dela Obedske bare, zlatnim topolama i objektima iz etno kompleksa, pričalo se i o najstarijoj građevini u selu – crkvi Svetog Luke, zidanoj 1453. godine, a koja i danas ponosno stoji i pamti vremena kada je Kupinik, na nepunih 200 metara od hrama, bilo lakše uočiti.

– Geografija je diktirala da se čovek nastani još u neolitu i da odavde ne ide, jer ništa nije moglo da ga otera sa plodne zemlje i vode. U to vreme je Obedska bara bila reka, odnosno korito Save koja kasnije meandrira i za sobom ostavlja brojne manje korišćene vodotokove. Od tada pa do danas u našem ataru imamo zabeleženih oko 35 arheoloških lokaliteta – priča naš Perica Odabašić, napominjući da je lokalno stanovništvo vazda živelo sa prirodom i od nje.

Baveći se poljoprivredom odvajkada, i danas Kupinci, kao naslednici čuvara Kupinika, uzgajaju klasične ratarske kulture i pokoju voćku. I premda je posetiocima fascinantno sve što čuju, vide i osete prilikom posete najjužnijem krajičku Srema, meštanima je taj suživot svakodnevica, te imaju „smanjenu emociju” prema vrednosti onoga čime su ceo život okruženi.

– Ovaj prostor svakako da ima uticaj na rezon Kupinaca, budući da smo svi dosta vezani za naše selo. Ja sam maltene prohodao na zidinama Kupinika koji već 500 godina čuči u toj močvari. Pre desetak godina niste mogli da vidite ništa od džungle, trebali su vam vodič i mačeta da biste došli do zidova u rastinju. Onda smo sve to krčili na volonterskim kampovima, što ekološkim što arheološkim, dok smo pre četiri godine krenuli sa arheološkim istraživanjima. Sada nam je ideja da prvo Kupinik vratimo u istorijske udžbenike, jer on to zaslužuje, pa da ga još istražimo i konzerviramo – veli Odobašić, dodajući da je i jedan od ciljeva sprečavanje daljeg propadanja utvrđenja.

Kao neiscrpni izvor inspiracije, Kupinik je povod i mesto raznih okupljanja i manifestacija tokom godine, među kojima su najatraktivniji Dani zmajeva, koji se realizuju u septembru i okupljaju sve ljubitelje istorije, viteštva, starinskih recepata.

– Ovaj prostor je naša polazna i završna tačka, a Obedska bara je Meka za ljubitelje prirode, pa je naš moto, logično, da je ovo mesto gde priroda grli istoriju – kaže naš sagovornik i najavljuje još jedan podvig vredan pažnje i pohvale. – Zgrada naše Mesne zajednice biće pretvorena u Muzej Kupinik, što je odlučeno na Skupštini Opštine, s tim da je trenutno u tranziciji. Prostor je lepo koncipiran i već sam zamislio koja će zbirka gde biti smeštena. Ta zgrada je stara više od sto godina i zahteva intervencije, ali se trudimo da uvek bude nekog života. Materijal iz naših istraživanja biće srž te zbirke, budući da se trudimo da maksimalizujemo celu ovu našu priču.

Nižući priče i sećanja, osvrnusmo se i na trenutnu situaciju u Kupinovu, saznavši da u ovom mestu ima oko 1.640 stanovnika koji čekaju na obećani mini-prečistač sa kanalizacijom, puštanje gasa kroz već izgrađenu gasnu mrežu, kao i nove puteve koji će dostojanstveno voditi do centra sveta na kraju sveta. Ipak, najmodernija osmoletka i ambulanta koja svakodnevno ima lekara sigurno da utiču na cenu nekretnina u Kupinovu koje se mogu naći od 25.000 evra pa naviše. Koji cent manje-više.

Nakon što su nam se utisci slegli, baš kao i dan koji nas je ispratio nezaboravnim zalaskom iz(a) Kupinova, strepimo da li smo nešto važno propustili da vam prenesemo... Ako i jesmo, eto razloga

da ponovo posetimo taj ušuškani „prostor značajan za našu nacionalnu istoriju”.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Mesto gde je zabranjeno tračarenje

Među nekolicinom lokalnih organizacija u Kupinovu – poput Fudbalskog kluba „Kupinovo”, Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Despot Đurađ”, KUD-a „Kupinik” i dr. – tu je i Udruženje žena „Majka Angelina” koje je osnovala meštnka Vesna Radanov pre 13 godina. Zasladivši nas domaćim kruškicama, pričala nam je o idejama, aktivnostima i svim mogućim pravilima koja važe u ovoj organizaciji.

– Mi se bavimo ručnim radovima i cilj nam je da sačuvamo od zaborava starinska jela, kolače i ručne radove – priča Vesna, koja i sama šije nošnje po narudžbini KUD-ova, mladenaca, roditelja koji žele da krste svoju decu u tradicionlanim haljinicama. – Mi smo međunarodni takmičari, stalno izlažemo u Beču, ali generalno dosta putujemo i promovišemo našu opštinu, budući da aktivno sarađujemo sa šezdesetak udruženja iz Vojvodine, Srbije i regiona. Dobar smo tim. Imam ženu koja nam veze, jedna hekla, druga plete čarape, treća pravi kolače...

Udruženje trenutno broji 18 članica od 25 do 65 godina. A kad je više žena na jednom mestu, onda, izgleda, moraju da postoje ozbiljna pravila kako bi sve što besprekornije funkcionisalo...

– Donela sam nekoliko pravila, a prvo je da mora da se ćuti dok predsednica ili neko drugi govori. Prvo me pusti da kažem šta imam, a onda postavljaj pitanja i kaži šta misliš. Takođe, kod nas je zabranjeno tračarenje. Neću da slušam priče iz tuđih kuća. Naravno, ako mogu nešto nekako da pomognem, tu sam, ali da se dođe na sastanak i samo kuka, nema šanse. Uvek kažem: „Nemoj meni da se žališ, sedi sa mužem i s njim razgovaraj!” – jasna je naša sagovornica naizgled stroga, ali pravična.