(FOTO) „DNEVNIK” U SELU KRAJ VODE - TOMAŠEVAC U planu izgradnja dva mosta, a razvoj sela će pogurati novi autoput Beograd Zrenjanin
Tako je lako misliti da Banat držimo u malom prstu, a tako teško prihvatiti da je istina nekad nepredvidiva.
Na raskrsnici kod Ečke, u pravcu od Zrenjanina ka Beogradu, skrećemo levo; idemo putem kojim smo išli jednom, davno, nameračeni na Orlovat (avgusta 2020. godine). Od tada se, naizgled, nije mnogo toga promenilo. A nadamo se i da se ne menja trenutno, budući da je na žutoj tabli kod raskrsnice „Tomaševac“ bio „precrtan“ za levo, a naznačen da je obilaznica pravo, preko Kovačice. Gugl mapa je pak drugačije ucrtala putanju koje smo se, skrenuvši dakle levo, izgleda s pravom pridržavali.
A onda kreće pravac. Pust i ravan. A dan vetrovit, a put već svoju priču trucka... Orlovata ni za leka. Nikakve crkve na vidiku! Kad, oglasi se selo Uroša Predića, a ubrzo i gospođa Gugl mapa - posle 300 metara skrenite levo, a onda desno. Idemo levo, pa... pravo, nema gde desno... „Skrenite desno“, oglašava se „ajtijevka“ s telefona, a mi prelazimo šine i - da, put desno. Ali i put - pravo. Skrećemo desno, sto metara dalje - betonske barikade tik pred Ajfelovim tornjem preko Tamiša, naravno, ka Tomaševcu. Lastin rep, nigde svedoka, nazad ka raskrsnici na kojoj skrećemo - desno. Gugl mapa počinje da šizi, da se gubi, aman, sestro, ne znaš ti kako je tek nama! U Mesnoj zajednici treba da smo za deset minuta, a obilaznica preko Kovačice je trenutno neoprostivo daleka!
Međutim, prateći taze asfaltiran, nov-novcijat put ka Botošu, do kog se doskora išlo preko atara, upoznajemo jedan sasvim novi Banat i više nije važno da li kasnimo, ovakav užitak je neprocenjiv. Mlada pšenica se vijori u talasima košave, okićena poljskim srditim cvećem, kad najednom u kadar uskače bager koji kopa kanal uz put i uz samu raskrsnicu koja je na ovim putešestvijama definitivno presudna! Žmigavac za desno, u skretanju zaobilazimo vredne navijače bageriste, pa nailazimo na rolerkostersku vožnju nizbrdo (al’ otkud brda u srednjem Banatu), pa preko prevodnice preko Tamiša, kad znatno se približavamo odredištu. Tomaševcu - lipom i Maršalom! Prateći glavnu ulicu, zaobilazeći radnu zonu i putare, stižemo do velelepnog parka usred centra, a koji u sebi krije zamaskiranu u zeleno - zgradu Mesne zajednice, gde tek počinje priča za sebe.
Dočekuje nas zamenik predsednika Saveta Srđan Apostolov, upoznaje nas sa mladim poljoprivrednikom Nenadom, zatim mladim sveštenikom Nenadom, predsednicom Udruženja penzionera Dušicom i predsednicom Asocijacije žena „Tamiški cvet” gospođa Zorkom. (O svima njima čitaćete detaljnije u narednim brojevima našeg lista.) Za stolom se okupljamo, ređaju se tanjiri s escajgom, vele, stiže roštilj, predsednik ga donosi. Istina, tako je i bilo, stiže predsednik Saveta Goran Fijat i prostorijom zavlada miris mešanog mesa; ne pitajte, sramota je reći da smo jedva ubrljali tanjir!
Nakon mesa, stigle trešnje, a uz dugme sve tešnje i tešnje... Bilo je i priče, evo, stiže.
- Kad pomislim na Tomaševac, ozari me naša crkva, naš park, Mesna zajednica, položaj sela, Tamiš - priča Fijat koji je domaćin sela tek godinu dana. - Nismo dugo u Savetu, ali videli smo prostor da može nešto da se uradi. Tako smo i počeli s uređenjem groblja koje se skoro nije ni videlo od rastinja, renovirali smo kapelu, a trenutno nam se asfaltira deo Ulice Maršala Tita. Sve to su velike stvari, ne može da se ne primete rezultati. Takođe, mora da bude strpljenja, volja već postoji.
Međutim, šta to Banaćane i ima tol’ko da jedi? Ne pamtimo kad smo u nekom selu naišli na toliko nasmejanih i raspoloženih ljudi! Al’, uvek ima neki crvić koji iza nekog ćoška galami jer je baš pod njegovim drvetom nestala noćna rasveta!
- Imam osećaj da što nas manje ima, to smo sve gori - rezonuje član Saveta Dragoslav Romanov. – Umesto da te neko pohvali za nešto što si uradio, uvek se traži lošija strana. Nas je manje, trebalo bi da možemo lakše da se dogovaramo, a zapravo je teže. U selu se ništa godinama nije radilo i mi smo bili svesni šta nas je dočekalo. Ali meni je puna duša kad nešto promenimo.
Činjenica je da, kako Fijat kaže, ne postoji čarobni štapić kojim bi se mahnulo i - evo put. Puf! Evo nov most!
- U planu su dva nova mosta za izgradnju. Za sad je potpisan ugovor za železnički i svakog momenta treba da se otpočne s izgradnjom, što će biti 60-70 metara levo od ovog postojećeg. A s njegove desne strane izgradiće se i nov putnički most. To će nam ponovo skratiti put ka Zrenjaninu, a naročito će nam izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin i petlje kod Orlovata pogurati i razvoj sela - ističe Fijat.
Nije poboljšanje infrastrukture sve po čemu Savet u sadašnjem sedmočlanom sastavu - mladom i ambicioznom - želi da ostane zapamćen.
- Jedan od ciljeva nam je da reaktiviramo udruženja, Fudbalski klub „Partizan“ i generalno sve meštane. Voleo bih da selo može da živi od udruženja i svega što možemo da ponudimo. Nikad neću bežati od problema, uvek sam tu da sednem i popričam sa svima - krajnje je jasan predsednik, uputivši nas ka Tamišu.
Život na području Tomaševca datira još iz bronzanog doba, budući da je iz tog perioda pronađeno oružje. Prema određenim legendama s početka 18. veka, selo je dobilo ime po jednom svom žitelju - Tomi Šovecu, premda se ovo ime (Tomašvci) koristi još od 1606. godine. Naselje je pak još starije, budući da se u turskim zapisima pominje 1554. godine kao naselje s 18 kuća. Dostupna dokumentacija ukazuje na to da su u selo doseljeni Mađari krajem 19. veka, a da su oni tada zatekli Slovene, iliti Srbe iz plemena Bodriča koji pripadaju najstarijem slovenskom sloju u Banatu.
Najlepšoj vojvođanskoj reci, ako nam je dozvoljeno da se izjasnimo. „Atarina“ se mora platiti na rampi koju drži armija gusaka, nadasve prijateljski nastrojena, a onda - taj krajolik. Taj ples zalutale uljane repice na obali, umesto plaže. Klepet krila rode kapitalca (možda i kapitalke) koji preseca ram od šnenokli rasutih u svom plavetnilu koje se pruža pred nama - nadrealizam - ulje na platnu - sredina maja 2024. godine.
Tekst i foto: Lea Radlovački
