BICIKLOM KROZ VOJVODINU, TEMERIN (3) Putnike kraj pruge zamenile mace

Ona nosi ime Lurdske Gospe, radovi na njoj su počeli 1991. a prve mise u održane su 2002. Kapija dvorišta je bila zaključana, pa nisam imao prilike da zavirim u njenu unutrašnjost, ali je bašta ispred hrama jako lepo uređena.

U Ulici Petefi Šandora na broju 71 ugnezdila se nadaleko poznata “Guljaš čarda”. Ovaj restoran tradicionalne mađarske kuhinje smešten je u staroj temerinskoj trščanoj kući. Pored lokalne mađarske kuhinje izdvajaju se dva specijaliteta kuće: temerinska šnicla i guljaš činija. Pored ulaza postavljena je tabla u čast slavnom pesniku Petefi Šandoru, a ispred na travnjaku je nešto nalik na malu etno-kolibu.

Sa druge strane ulice je stadion fudblaskog kluba TSK (Temerinski sportski klub). Kapaciteta čak 1.600 mesta izgrađen je još davne 1922, s tim da je sam klub još stariji. Zapravo je jedan od najstarijih u Vojvodini, budući da postoji od 1913. Boje kluba su crvena i bela a među brojnim uspesima proteklih godina beleži se da je TSK bio osvajač Kupa grada Novog Sada 2022, finalista kupa Vojvodine 2023 i prvak PFL Prve novosadske lige u sezoni 2022/23.

Sam centar Temerina je pak poznat po Dvorcu Sečen, u kojem je danas smeštena Srednja tehnička škola “Lukijan Mušicki”. Objekat je 1795. sagradio grof Karolj Sečen (ponegde pogrešno navođeno „Sečenji“), koji je u svoja imanja uključio i područje Temerina. Porodica Sečen prodala je dvorac i imanje bogatom apatinskom trgovcu Antalu Fernbahu u drugoj polovini 19. veka. Nije zgoreg podsetiti na to da je porodica Fernbah imala značajne industrijske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem 19. i početkom 20. veka. Fernbahovi naslednici, Ana i Petar, zadržali su imanje u celosti do agrarne reforme, koju je 1920. provela Kraljevina SHS. Posle ove reforme, Fernbahovi su, ono što im je ostalo od imovine, uključujući i dvorac, prodali porodici Matković. Zdanje je posle Drugog svetskog rata konfiskovano i nacionalizovano, te je u njemu smeštena Uprava narodnih odbora.

Ovaj rezidencijalni plemićki objekat jedan je od retkih koji je sačuvan u gotovo izvornom obliku. Dvorac čini zgradu sa prizemljem i spratom izduženog pravougaonog oblika, sa malo naglašenim izbočinama u krilima unutrašnjeg dvorišta; stilski je karakterističan za mešavinu barokne i klasične arhitekture, tipičan za KundK monarhiju i Srednju Evropu. Glavna fasada je simetrična, sa osam prozora u prizemlju i na spratu koji uokviruju ulazna vrata; terasom dominira kovano gvožđe. Zadnja fasada je takođe simetrična sa zastakljenom terasom podržanom sa šest stubova, s tim da je osavremenjena 1905. te ?e dobila i elemente secesije.

Katarina iz Virovitice zaljubila se u bačku ravnicu

Stižem u Zoo-vrt u Temerinu, ulaz je slobodan, s tim da je na ulazu kutija u koju možete da ubacite dobrovoljni prilog. Pored Zoo-vrta je privatna kuća. Otvaram vrata, nekoliko povika “Gazde!” nije urodilo plodom i krećem u obilazak ovog kompleksa. Sve je lepo uređeno, životinje su u čistom, imaju hrane i vode... Po povratku nailazim na Katarinu, vlasnicu Zoo-vrta. Katarina i Karolj Kiš osnovali su Mini Zoo-vrt 1991. s tim da su deset godina ranije počeli da drže različite životinje. Upoznali su se 1970. kad je Karolj kao trener boksa došao u njenu rodnu Viroviticu. A kako “u Virovitici ne postoje pritisci”, niko nije imao ništa protiv da se Katarina uda za Mađara iz Temerina. Karolj je preminuo pre nekoliko godina, ali je Karolina nastavila da održava Zoo-vrt koji živi od donacija, jer je Karolj insistirao na tome da se ulaz ne naplaćuje.  Na jednoj od ploča u kompleksu nalazi se zahvalnica Moniki Brukner, ženi iz Švajcarske koja se već više od jedne decenije bavi zaštitom životinja u Vojvodini.

Nekada su sa unutrašnje strane dvorišta, prema parku, postojale dve kapije za izlaz kola, ali su zazidane. Iza dvorca nalazi se prilično sačuvan, lep park. U prošlosti je celokupno imanje u okolini dvorca zauzimalo površinu od 13 jutara. Dvorac je nekada bio okružen i šancem dubine dva metra, s tim da je on danas vidljiv samo ispred glavne fasade. Levo od objekta nalazi se park, nekadašnja raskošna dvorska bašta, koja je danas prilično zapuštena kao iz pesme Atomskog skloništa - “Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta”.

Na ilazu iz Temerina prema Novom Sadu, malo zavučena sa glavnog puta, smeštena je zgrada nekadašnje železničke stanice. Pruga Novi Sad -Temerin - Bečej duga 65 kilometara puštena je u saobraćaj 2. jula 1899. To je i momenat kada počinje industrijski razvoj Temerina, jer potonjom izgradnjom ciglane i prvih parnih mlinova ovo mesto postaje jedan od značajnih centara u jugoistočnoj Bačkoj. Istog dana krenuo je i saobraćaj na 38 kilometara dugoj pruzi Rimski Šančevi - Titel. To su  bile takozvane vicinalne, sporedne pruge koje su povezivale manja ali privredno značajna mesta sa centralnom prugom Budimpešta - Subotica -Novi Sad - Zemun.

Prevoz robe i putnika železnicom bio je dominantan sve do kraja  sedamdesetih godina prošlog veka. Uostalom, znalo se železnicom kroz Temerin prevesti više od 100.000 tona robe i 30.000 putnika. Međutim, zabeleženo je da se 1978. broj putnika prepolovio, a isti trend je važio i za otpremljeni teret. Jednostavno, prioritet u transportu robe preuzimaju kamioni-šleperi, a putnici se sve više opredeljuju za autobuse. Prolasci teretnih vagona bivaju sve ređi, i to uglavnom u sezoni kampanje vađenja i transporta šećerne repe. Pruga je time lagano osuđena na smrt. Zgrada stanice je danas oronula. Ipak, još uvek se vide natpisi “Temerin” na ćirilici i latinici, dok u objektu neko očigledno živi. I taj neko jako voli mačke, budući da se u dvorištu između zgrade i u korov zarasle pruge na suncu izležavalo desetak maca raznih fela.

Robert Čoban