БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ, ТЕМЕРИН (3) Путнике крај пруге замениле маце

Она носи име Лурдске Госпе, радови на њој су почели 1991. а прве мисе у одржане су 2002. Капија дворишта је била закључана, па нисам имао прилике да завирим у њену унутрашњост, али је башта испред храма јако лепо уређена.

У Улици Петефи Шандора на броју 71 угнездила се надалеко позната “Гуљаш чарда”. Овај ресторан традиционалне мађарске кухиње смештен је у старој темеринској тршчаној кући. Поред локалне мађарске кухиње издвајају се два специјалитета куће: темеринска шницла и гуљаш чинија. Поред улаза постављена је табла у част славном песнику Петефи Шандору, а испред на травњаку је нешто налик на малу етно-колибу.

Са друге стране улице је стадион фудбласког клуба ТСК (Темерински спортски клуб). Капацитета чак 1.600 места изграђен је још давне 1922, с тим да је сам клуб још старији. Заправо је један од најстаријих у Војводини, будући да постоји од 1913. Боје клуба су црвена и бела а међу бројним успесима протеклих година бележи се да је ТСК био освајач Купа града Новог Сада 2022, финалиста купа Војводине 2023 и првак ПФЛ Прве новосадске лиге у сезони 2022/23.

Сам центар Темерина је пак познат по Дворцу Сечен, у којем је данас смештена Средња техничка школа “Лукијан Мушицки”. Објекат је 1795. саградио гроф Карољ Сечен (понегде погрешно навођено „Сечењи“), који је у своја имања укључио и подручје Темерина. Породица Сечен продала је дворац и имање богатом апатинском трговцу Анталу Фернбаху у другој половини 19. века. Није згорег подсетити на то да је породица Фернбах имала значајне индустријске објекте и велике комплексе земље у Бачкој, Банату и околини Сегедина и Мађарској крајем 19. и почетком 20. века. Фернбахови наследници, Ана и Петар, задржали су имање у целости до аграрне реформе, коју је 1920. провела Краљевина СХС. После ове реформе, Фернбахови су, оно што им је остало од имовине, укључујући и дворац, продали породици Матковић. Здање је после Другог светског рата конфисковано и национализовано, те је у њему смештена Управа народних одбора.

Овај резиденцијални племићки објекат један је од ретких који је сачуван у готово изворном облику. Дворац чини зграду са приземљем и спратом издуженог правоугаоног облика, са мало наглашеним избочинама у крилима унутрашњег дворишта; стилски је карактеристичан за мешавину барокне и класичне архитектуре, типичан за КундК монархију и Средњу Европу. Главна фасада је симетрична, са осам прозора у приземљу и на спрату који уоквирују улазна врата; терасом доминира ковано гвожђе. Задња фасада је такође симетрична са застакљеном терасом подржаном са шест стубова, с тим да је осавремењена 1905. те ?е добила и елементе сецесије.

Катарина из Вировитице заљубила се у бачку равницу

Стижем у Зоо-врт у Темерину, улаз је слободан, с тим да је на улазу кутија у коју можете да убаците добровољни прилог. Поред Зоо-врта је приватна кућа. Отварам врата, неколико повика “Газде!” није уродило плодом и крећем у обилазак овог комплекса. Све је лепо уређено, животиње су у чистом, имају хране и воде... По повратку наилазим на Катарину, власницу Зоо-врта. Катарина и Карољ Киш основали су Мини Зоо-врт 1991. с тим да су десет година раније почели да држе различите животиње. Упознали су се 1970. кад је Карољ као тренер бокса дошао у њену родну Вировитицу. А како “у Вировитици не постоје притисци”, нико није имао ништа против да се Катарина уда за Мађара из Темерина. Карољ је преминуо пре неколико година, али је Каролина наставила да одржава Зоо-врт који живи од донација, јер је Карољ инсистирао на томе да се улаз не наплаћује.  На једној од плоча у комплексу налази се захвалница Моники Брукнер, жени из Швајцарске која се већ више од једне деценије бави заштитом животиња у Војводини.

Некада су са унутрашње стране дворишта, према парку, постојале две капије за излаз кола, али су зазидане. Иза дворца налази се прилично сачуван, леп парк. У прошлости је целокупно имање у околини дворца заузимало површину од 13 јутара. Дворац је некада био окружен и шанцем дубине два метра, с тим да је он данас видљив само испред главне фасаде. Лево од објекта налази се парк, некадашња раскошна дворска башта, која је данас прилично запуштена као из песме Атомског склоништа - “Да ли је дозвољено разгледање вашег врта”.

На илазу из Темерина према Новом Саду, мало завучена са главног пута, смештена је зграда некадашње железничке станице. Пруга Нови Сад -Темерин - Бечеј дуга 65 километара пуштена је у саобраћај 2. јула 1899. То је и моменат када почиње индустријски развој Темерина, јер потоњом изградњом циглане и првих парних млинова ово место постаје један од значајних центара у југоисточној Бачкој. Истог дана кренуо је и саобраћај на 38 километара дугој прузи Римски Шанчеви - Тител. То су  биле такозване вициналне, споредне пруге које су повезивале мања али привредно значајна места са централном пругом Будимпешта - Суботица -Нови Сад - Земун.

Превоз робе и путника железницом био је доминантан све до краја  седамдесетих година прошлог века. Уосталом, знало се железницом кроз Темерин превести више од 100.000 тона робе и 30.000 путника. Међутим, забележено је да се 1978. број путника преполовио, а исти тренд је важио и за отпремљени терет. Једноставно, приоритет у транспорту робе преузимају камиони-шлепери, а путници се све више опредељују за аутобусе. Проласци теретних вагона бивају све ређи, и то углавном у сезони кампање вађења и транспорта шећерне репе. Пруга је тиме лагано осуђена на смрт. Зграда станице је данас оронула. Ипак, још увек се виде натписи “Темерин” на ћирилици и латиници, док у објекту неко очигледно живи. И тај неко јако воли мачке, будући да се у дворишту између зграде и у коров зарасле пруге на сунцу излежавало десетак маца разних фела.

Роберт Чобан