ДНЕВНИК У ЉУТОВУ: Прича о заједништву, људима и њиховој борби да село буде ИДЕАЛНО МЕСТО ЗА ЖИВОТ

Али, чим стигнете до крајњег одредишта, све вас стрепње и муке напуштају, јер вас дочекују мештани широког осмеха и богатих прича које вам окупирају сва чула и читаву пажњу. А ми ћемо се потрудити да вам што веродостојније пренесемо атмосферу која нас је задесила приликом недавне посете, али и саговорнице које су нас двапут развеселиле: док смо их први пут слушали, а и касније, док смо писали овај текст.

– Ми у Љутову имамо две значајне манифестације: ракијаду која се организује већ 15 година и погачијаду последњих пет – прича нам народна посланица Невена Веиновић.

Све што смо последњих година урадили доприноси да као заједница растемо и напредујемо, а циљ нам је да изградимо село до те мере да оно буде идеално за живот (Невена Веиновић)

Посебно истиче важност ових догађаја због којих у селу, у ком иначе преспава око 800 душа, на те дане се „сјати” и по неколико хиљада гостију. 

– Некад смо били познати по Љутовачкој ракији коју је правила Задруга „Пешчара” и то у коцкастим стакленим флашама разних боја, у зависности од тога које воће је у питању. Вероватно због тога наши мештани и данас праве толико добру ракију, премда примећујем да нам је воћарство у благом паду. Кад је реч о погачијади, њу смо покренули како бисмо се окупили ми из нашег и околних села, међутим то је постало толики бум, што нам је изузетно драго. Циљ је да од зараде купимо деци пакетиће, а остатак уложимо у село – додаје наша саговорница.

А како та погачијада и не би била толико посебна и интересантна кад једино на њој можете да купите јединствену погачу од, пазите сад ово – несквика!

– То је осмислила Невена, али ја је правим и најбоља је – поносна је Ружа Јухас, старија мештанка о којој бисмо могли да пишемо у фељтонима, али ћемо се потрудити да најбитније ипак стане у овај текст. 

Каже да, коју год погачу да направи, она је најбоља. 

- Сваки колач има свој тајни састојак, а мој је павлака. Њу намажем на тесто, па поспем ошећерен мак, па натапкам овако и кад замотам, нема шансе да једно зрнце испадне кад одсечеш парче. Исто тако и са несквиком. То сам тако замислила јер ми се увек све расипало – прича Ружа.

Осим што има бројне пехаре за најбоље погаче, бака Ружа (премда је она и прабака) већ 22 године заредом осваја злато и на такмичењу у кошењу жита.

– Нема нико бољи од мене! Ја увек кажем, за све се треба родит’ и треба волет’ то радит’. Ако не волеш, немој ни почињати, јер нећеш урадит’ како треба. А ја од 12. године косим жито! Слушај, кад сам завршила школу, а тад су била само четири разреда, отац је уз’о 50 јутара земље, па смо изашли на салаш и ја сам од тада почела да радим рис. То сад не мож’ једна млада да уради, кад не зна ни шта је жито, како изгледа, шта је почетак тог риса... Млади то не знаду, па све кукају, боде их ово, боде их оно, не мож’ тако. То све треба знати, али и имати тактику – појашњава наша саговорница, до детаља препричавајући како изгледа такмичење и због чега се увек на крају баш она „окити” златом. 

Притом, не треба изоставити ни важан детаљ да Ружа све то ради по врућини и то у народној ношњи!

Данас је љутовачки атар углавном испуњен стандардним ратарским културама, али и покојим повртарским пластеницима, воћкама, детелином, док у самом селу имају неколико фарма крава, једну магарећу, па чак и фарму глиста.

– Имамо и винаре, па један и подрум вина за који верујем да ће привући још више посетилаца у наше село – вели Веиновић. – Иначе, у септембру смо имали рекордан упис деце у вртић, чак 30. Много тога доприноси да млади људи последњих година ипак одлуче да остану у свом селу.

Коју год погачу да направим, она је најбоља. Сваки колач има свој тајни састојак, а мој је павлака. Њу намажем на тесто, па поспем ошећерен мак, па натапкам овако и кад замотам, нема шансе да једно зрнце испадне кад одсечеш парче (Ружа Јухас)

Осим близине граду, до ког имају изузетно добру аутобуску повезаност, као и значајних манифестација, у Љутово се све више улаже, што доприноси бољој демографској слици. Највећи број улица је асфалтиран, ускоро би требало да почне реализација прикључивања на градску водоводну мрежу, будући да је за сада ситуација таква да свака кућа има свој бунар.

– Тренутно се ради и пројекат за потпуну реконструкцију Дома културе који је једини простор који грађани могу да користе за све прилике, од прослава и даћа, до манифетстација и литургија – каже народна посланица.

Међутим, слога и међусобна подршка кључ су успеха у Љутову.

– Код нас није битно ко је које националности или вероисповести, међусобно се поштујемо и помажемо. Рецимо, кад је нама слава или Усркс, комшија поред нас не коси траву – наводи Невена Веиновић. – Мислим да зато и успевамо у свему што замислимо. Кад организујемо радне акције, одазове нам се тридесетак момака и среде цело село. Тако да, све што смо последњих година урадили доприноси да као заједница растемо и напредујемо, а циљ нам је да изградимо село до те мере да оно буде идеално за живот.

Како становнике Љутова не држи место, односно увек морају нешто да раде и да се друже, што се нарочито односи на даме, у селу имају чак два регистрована удружења жена: „Сеоски пут” и „Љиљан”, али и једно неформално које окупља жене које осликавају флаше, раде декупаж и хеклају лутке, док имају и радионицу „Пачворк” при баптистичкој цркви која реализује и разне радионице и активности понајвише за најмлађе.