БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: БУЂАНОВЦИ Село које је постало симбол храбрости и српске сналажљивости „ИЗВИН`ТЕ, НИСМО ЗНАЛИ ДА ЈЕ НЕВИДЉИВ“
Данашњу бициклистичку туру започео сам на Железничкој станици у Руми, где сам сишао са воза. Налази се на прузи Београд–Загреб, на деоници Инђија - Сремска Митровица.
Деоница Инђија - Сремска Митровица дуга је 42 км, отворена је за саобраћај 10. децембра 1883. Почев од 1885. овде су пролазили “Оријент експрес” и “Симплон оријент” возови, који су саобраћали на линији Париз - Цариград.
На славну прошлост подсећа стара локомотива постављена на улазу у станицу. На металној плочи на локомотиви пише да је она направљена у Лондону 1944. Код перона налази се спомен фонтана са рељефним ликом Радована Гајића, отправника послова на овој станици, који је као члан КПЈ страдао у НОБ-у.
Прва тачка на мојој данашњој тури били су Буђановци, село необичног имена које је постало глобално познато 1999. након обарања америчког авиона Ф-117 управо у његовом атару. Постоји неколико теза о настанку имена. Према Угарској повељи из 1288, цео Срем се називао ,,Боуђан” па се из тога извело име села. Српска тумачења кажу да су Буђановци варијанта личног старословенског имена Будимир или по другом тумачењу да је то име настало од некадашњег пребивалишта народа под земљом, тачније у плеснивој, односно буђавој земљи, земуници, на чега подсећају имена Земун, Буђановци, Пећинци...
Село је у протеклих шездесет година преполовило број житеља. Према попису 1961. имало је 2.392 становника и од тада њихов број постепено пада да би их према Попису 2022. било 1.224.
На обарање авиона Ф-117 данас у селу подсећа само приказ летелице насликан на плочнику у центру Буђановаца.
Авион Америчког ратног ваздухопловства Локид Ф-117А Ноћни јастреб са ознакама АФ 82 806 ХО је оборен 27. марта 1999, четвртог дана НАТО бомбардовања, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао потпуковник Золтан Дани. Авион је погођен из руског ракетног система С-125 Нева. Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме. Пилот потпуковник Дејл Зелко је спасен 6 сати након обарања.
Жељко Мирковић је 2012. режирао и продуцирао документарни филм о овом догађају под називом „Други састанак”. Прича прати потпуковника Дејла Зелка бившег пилота Ф-117А који путује у Србију да се састане са пуковником Золтаном Данијем бившим командантом ракетног дивизиона који је тај авион оборио.
Остаће упамћена фотографија на којој мештани играју коло на крилу обореног америчког авиона, као и парола: “Извините, нисмо знали да је невидљив!”
Хроника буђановачког гробља
„У своје најлепше ђачко доба, уби ме душманин клети. Испред своје куће растави ме од сеје и родитеља својих! Свима остави тугу и бол, друговима и родбини својој!”, пише на споменику 10-годишњем дечаку Браниславу Обрадову кога су 1988. пред кућом прегазила кола.
На жалост, на гробљима широм Војводине, посебно у Срему, наилазио сам на овако тужне судбине и младе људе који су изгубили живот пред родном кућом.
Како је село 95 одсто српско, постоји само православног гробље а сачувани су и неки јако стари споменици с почетка 19. века.
Старији мештанин Буђановаца који је дошао да наточи воду на чесми у центру села прича ми како је то изгледало:
„Био сам код стоке у штали када је нешто јако пукло на небу. Изашао сам и видео велику ватрену лопту која је падала ка земљи, цело село је било осветљено иако је био мрак!”
У центру села налази се споменик погинулима у НОБ-у. Споменик је јединствен по томе што се поред пописа имена палих бораца и цивилних жртава фашизма на њему налазе и њихове порцеланске фотографије. На жалост, споменик је слабо одржаван па су многе порцеланске фотографије испале из својих лежишта.
Испред Основне школе “Небојша Јерковић” налази се биста учитеља и сремског партизана (рођен у селу Огар код Пећинаца) по којем је добила име а који је погинуо у 29. години у Белој Реци код Шапца.
У дворишту школе велики мурал са ликом Десанке Максимовић и једном њеном реченицом: “Ко хоће да доживи чуда, мора веровати да она постоје!”.
За седам дана на овом месту у наставку репортаже из Буђановаца читајте о Цркви Св. Архангела Гаврила, славном “Буђановачком јеванђељу” из 1548. као и два клуба у којима се друже преостали житељи села - ФК “Слога” и Ловачко друштво “Соко”.
