DNEVNIK U SRPSKOM KRSTURU Selo u kojem tradicija živi, a mladi odlaze POŠTA RADI DVAPUT, A LEKAR DOLAZI JEDNOM U SEDAM DANA

Najpre preko Siriga i Srbobrana, Radičević i ne računamo, onda kroz Bečej, Bačko Petrovo Selo, Mol, Adu, Sentu, pa u Banat kroz Čoku, Sanad, Novi Kneževac i najzad Srpski Krstur, gde vas na samom ulazu dočekuju pašnjaci, ovce i pokoji pulin. Nije komplikovano snaći se po selu; centar je odmah nakon prve krivine, tu kod Doma kulture, osnovne škole, crkve, mesne zajednice... 

Domaćini će vam reći, kao što su i nama, da u Srpskom Krsturu imaju sve neophodne ustanove, ali da neke ne rade svakodnevno; da infrastrukturno imaju sve uslove, osim kanalizacije; kao i da imaju divne meštane, premda ih je sve manje. Tako danas u ovom seocetu na samom severu Banata prespava svega 550-600 duša.

– U školi trenurno imamo 83 učenika, a u prvi razred će nam krenuti 11 đaka, zbog čega smo zadovoljni – ističe predsednik Saveta Mesne zajednice Radovan Jančić, dodajući da im pošta radi dvaput nedeljno, a lekar jednom. – U selu imamo sve osim kanalizacije i oko dva kilometra neasfaltiranih ulica, ali su i one s tvrdom podlogom. Gas je u mreži, ali kućni priključci nisu urađeni i očekujemo da će se to rešiti ovog leta. Takođe, imamo i dva bunara, cevi su od azbesta i do sada je rekonstruisan jedan blok mreže, ali po obećanju Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu, ove godine će se nastaviti sa zamenom.

Pred svaku letnju sezonu meštani se sami organizuju, pa uz pomoć poljoprivrednika i njihove mehanizacije srede plažu na Tisi, koju mi tokom posete nismo uspeli da vidimo, jer je prethodne večeri padala kiša, te je bilo nemoguće stići do vode. Vama želimo više sreće, jer znamo već da vredi uživati na obali ove prirodne granice između Banata i Bačke. A kad već spominjemo granice...

– Đala i Srpski Krstur nikad nisu bili u ljubavi! Sad se više ne svađamo, jer ni nema nikoga... Čak i njihov malogranični prelaz nam ne znači mnogo, jer sigurno tuda nikad neće moći da prolaze kamioni, zbog čega nemamo mnogo mogućnosti za razvitak privrede. Ali bi nam neka fabričica značila, da imaju ljudi gde da rade. Mada, najpre treba videti šta da se po tom pitanju uradi u Novom Kneževcu, jer mladih je svuda manje. Mislim da bi trebalo da im se obezbedi zanatska privreda, da dobiju subvencije za otvaranje zanatskih radnji, jer mi u celoj opštini jedva da imamo stolara, električara, bravara... a oni svima trebaju – predlaže Jančić, koji je predsednik Saveta već 30 godina, osim tokom jednog četvorogodišnjeg mandata kada je bio narodni poslanik.

Gde su najbolja druženja posle utakmica

Od osnivanja Fudbalskog kluba „Jedinstvo” 1932. godine, u Srpskom Krsturu ovaj sport neprekidno je funkcionisao, osim za vreme Drugog svetskog rata. Ekipe su se takmičile po raznim rangovima, a iznedrile su i nekoliko uspešnih fudbalera.

– Srpski Krstur ima lepu tradiciju fudbala i trenutno smo u optinskoj ligi i redovno se takmičimo – priča član Upravnog odbora Proda Šećerov.

U klubu trenutno imaju 18 fudbalera u prvom timu i 24 klinaca, ali nisu svi iz sela, već im se pridružuju iz Đala, Novog Kneževca, pa čak i Subotice.

– Mi im samo plaćamo putne troškove, ali zato posle utakmica imamo najbolja druženja – veli Šećerov, napominjući da imaju sve uslove neophodne za funkcionisanje, svlačionica i kupatila, opreme, pa i novih tribina i ograde. – Jedino šta bi nam trebalo jeste kosačica da možemo da održavamo teren.

Da su stari zanati oduvek bili značajni za ovaj kraj govori i podatak da je posle Drugog svetskog rata bilo najviše berbera po stanovniku, dok je danas najviše zidara. Takođe, ne treba zaboraviti da je selo iznedrilo brojne lekare i advokate, ali i narodne poslanike.

– Bilo je pokušaja da se pri srednjoj školi osnuju zanatski smerovi, ali deca neće da ih uče, draže im je da budu vozači kamiona, pa da odu u inostranstvo – veli naš sagovornik.

Ipak, oni koji još uvek iole čuvaju tradiciju jesu folkloraši koji se okupljaju oko KUD-a „Milan Ajvaz”, kao i dame koje su deo Udruženja žena „Srpski Krstur”. Od ostalih aktivnosti najzastupljenije su uglavnom sportske i to fudbal i džudo. I pričanje, razglabanje, čavrljanje, po mogućstvu do prekosutra...

Bolji kvalitet, ali slabiji rod

Obradive površine u ataru Srpskog Krstura spadaju u najsušnije područje u Vojvodini, kaže poljoprivrednik Ivan Malbaški, što uslovljava sejanje prevashodno jesenjih kultura, a kako kaže, manjak vlage, ali i radne snage, dovelo je i do propasti paprike i šećerne repe.

– U ataru imamo dve kategorije, prvu klasu na bregu gde je sušnije pa bude slabiji rod, i lošiji kvalitet u nižem delu zemljišta gde bude bolji rod – veli naš sagovornik, koji ratari na sto hektara, od čega je 90 u njegovom vlasništvu, a deset uzima u zakup od komšija i rodbine.

Dobra kanalska mreža već postoji, tvrdi naš sagovornik, ali se o njoj ne vodi dovoljno računa, pa potencijal ne može da se iskoristi.

– Mi već godinama pritiskamo da puste vodu u kanale i da se oni osposobe, ali nadležni uporno rade stvari koje nama nisu potrebne – napominje Malbaški. – Kanal K-1 je delimično u funkciji, sad prave ćuprije, a crpna stanica koju su nam napravili je nameštena perfektno.

Premda se rodio u seljačkoj kući, nije bilo predviđeno da postane zemljoradnik. Ipak, poljoprivreda je postala i ostala njegov fokus, ali i ljubav koja mu omogućava da živi staloženije i zdravije nego što bi bio slučaj da je otišao u veliki grad i postao kancelarijski čovek.

– Kad se setim, moj otac je sa tridesetak jutara uspeo da nas iškoluje, da napravi kuću i omogući nam da živimo normalno, što je danas nemoguće sa 50 hektara. Ja sam radio u svim sistemima, najpre u društvenom, a onda i poslednjih 20 godina u privatnom sektoru – navodi Ivan Malbaški.

Kako dodaje, i stočarstvo je u Srpskom Krsturu tradicija već vekovima, ali otkako smo se „zagraničili” s Mađarskom, sve je propalo, jer su meštani svoju robu najviše nosili za Segedin.