Ninine mustre: Šta to šumi?

Onda su se desila neka lepa putovanja, pa mi bi najlepši rođendan do sada, a od tada, kao da je neko naglo otvorio vrata i kroz njih pustio da pokulja sve lepo i dobro što je moglo da mi padne na pamet. Imam neki osećaj kao da sam uzjahala jedan od onih talasa koji te ponesu takvom silinom da ti samo možeš da uživaš i eventualno ispustiš po koje veselo „juhuuuu!“

Budući da sam u ovom svetu dualnosti u kojem još uvek živimo, naučila da medalja ima dve strane, obratila sam malo više pažnju na ljude i događaje oko sebe, ne bih li videla kako je njima. Primetila sam da ima onih koji se osećaju kao ja, ali još su izraženiji neprijatni simptomi kod onih koji se ne osećaju dobro, a još manje ushićeno. Oni se još uvek nisu izvukli iz jakih prehlada, muče ih brige, strahovi, ljutnje i besovi, ma muka živa! A promenljivih raspoloženja ima više nego ikada. Malo sam njuškala po internet sranicama koje prate razna dešavanja na planetarnom nivou i na više mesta pronašla zanimljive podatke koji govore da se Šumanova rezonanca, tzv. Puls planete Zemlje, naglo menjala  u poslednjih mesec dana.

Bila sam zapanjena kada sam videla brojke. Sećam se da je 2012. bila vest da se sa svojih standardnih 7,8 herca povećala na 11, pa čak povremeno i do 14 herca. E pazite sada: ovih dana, tokom marta, prema nekim pokazateljima iz Rusije i Južne Afrike, stizala je čak do 170 herca. Jednostavnim rečima da se izrazim, našoj planeti se ubrzao puls i do 170 puta u sekundi! Naši mozgovi se hteli ne hteli, prilagođavaju tim frekvencijama, ali ne bez „šuma“ u komunikaciji. Te visoke vibracije poput kristalno bistre vode pljušte po nama i odnose sa sobom svu prljavštinu (niske vibracije) koju smo godinama nehotice sakupili. Naše je samo da pustimo da to što treba iz nas da ode – ode. Tako, ako nam se plače, treba da plačemo, ako smo tužni, treba da istugujemo, ako smo ljuti, treba da osvestimo tu svoju ljutnju i da je pustimo da ode iz nas.

Onaj „šum“ nastaje kada mi to ne dozvoljavamo, kada tražimo „krivce“ za svoje stanje, pa se kačimo za politiku, novac, „situaciju“, šefove i ko zna koje sve faktore koji nam smetaju. Tu nastaju otpori, kao da bistra voda pljušti po nama, a mi se sklupčali, zgrčili, ne dozvoljavamo da ispere „prljavštinu“.

Rešenje postoji: da se malo umirimo, u sebe zagledamo, sa svojim unutrašnjim bićem po koju prozborimo i sa poverenjem prema majci planeti, da se lepo opustimo. Od velike pomoći je duboko disanje i loših navika hitno ukidanje. Da zdravlje i unutrašnji mir sačuvamo, pa da se uz pomoć Šumanove rezonance sa planetom uskladimo i taj dugo očekivani skok ka višoj svesnosti učinimo.     

Nina Martinović Armbruster