Ninine mustre: Lajf kouč

Radi se psihološkim veštinama koje jedan terapeut kroz teoriju i praksu stekne u toj meri, da drugima može da bude „trener“, te da ih vodi kroz zahtevne životne situacije. Lajf kouč može da pomogne u svim oblastima: u karijeri, porodičnim odnosima, zdravlju, u zavisnosti od toga šta mu je ključno znanje ili stručnost.  I šta je tu kontroverzno?

To što među tim životnim trenerima ima mnogo prevaranata koji su od svih neophodnih veština savladali samo veštinu manipulacije, pa tako pomažu samo sopstvenom džepu, ali ne i ljudima koji mu taj džep pune.

Nije to slučaj samo sa lajf koučevima. Oni su tek unapređena verzija raznih gurua, učitelja i instruktora koji se pojavljuju u našim životima, nudeći rešenja za neke naše probleme, a mi, vođeni linijom manjeg otpora kao glavnom motivacijom, očekujemo od njih da samo izgovore čarobne reči ili mahnu nevidljivim, čarobnim štapićem i da sve bude rešeno samo od sebe.

Slažem se da je potrebno da imamo učitelje u raznim oblastima, ali problem nastaje kada se isključivo na njih oslanjamo. Oni su tu da nam ukažu na put, daju uputstvo, ako smo se u nekom trenutku zaglavili, pa od silne muke i zbunjenosti ne vidimo izlaz, ali kako će se naš život dalje odvijati zavisi isključivo od nas samih.

Nije greška u guruima, greška je u nama, kada od njih pravimo heroje sa super moćima i prepuštamo im odgvornost za ono za šta samo mi možemo da budemo odgovorni – sopstveni život. Zamislite da kada završimo niže razrede osnovne škole, nastavimo da svojoj učiteljici svakodnevno postavljamo razna pitanja.

A onda, ako nam se desi da nešto ne uradimo kako treba, krivimo tu istu učiteljicu. Kada nešto u školi naučimo, pa valjda je cilj da to dalje u životu primenjujemo, a ne da stalno od učiteljice odgovore očekujemo.

Kako rastemo i sazrevamo, srećemo razne učitelje i sve više se vežbamo da sami pronalazimo rešenja i odgovore. Tako jednoga dana shvatimo da su svi ljudi koje sretnemo, svi oni sa kojima živimo, i sve situacije u kojime se nalazimo, u stvari naši lajf koučevi.

Svi nas oni samo podsećaju i upućuju kuda da idemo da potražimo odgovore. Koliko sam ja do sada uspela da shvatim, svi nas oni upućuju u pravcu sebe, jer su svi odgovori već u nama. Samo moramo da vežbamo svesnost.

To kako reagujem na određene životne situacije, najbolji mi je pokazatelj koliko napredujem, šta sam savladala, a šta moram još da ponavljam. Ako bi me neko pitao za savet ko je najbolji životni trener, ja bih mu rekla da je za mene najbolji i najvažniji životni trener – moj život. A nije ni skup. Što je način na koji živim svesniji, to je taj moj učitelj – jeftiniji: manje boli i više se voli.  

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com