Нинине мустре: Шта то шуми?

Онда су се десила нека лепа путовања, па ми би најлепши рођендан до сада, а од тада, као да је неко нагло отворио врата и кроз њих пустио да покуља све лепо и добро што је могло да ми падне на памет. Имам неки осећај као да сам узјахала један од оних таласа који те понесу таквом силином да ти само можеш да уживаш и евентуално испустиш по које весело „јухуууу!“

Будући да сам у овом свету дуалности у којем још увек живимо, научила да медаља има две стране, обратила сам мало више пажњу на људе и догађаје око себе, не бих ли видела како је њима. Приметила сам да има оних који се осећају као ја, али још су израженији непријатни симптоми код оних који се не осећају добро, а још мање усхићено. Они се још увек нису извукли из јаких прехлада, муче их бриге, страхови, љутње и бесови, ма мука жива! А променљивих расположења има више него икада. Мало сам њушкала по интернет сраницама које прате разна дешавања на планетарном нивоу и на више места пронашла занимљиве податке који говоре да се Шуманова резонанца, тзв. Пулс планете Земље, нагло мењала  у последњих месец дана.

Била сам запањена када сам видела бројке. Сећам се да је 2012. била вест да се са својих стандардних 7,8 херца повећала на 11, па чак повремено и до 14 херца. Е пазите сада: ових дана, током марта, према неким показатељима из Русије и Јужне Африке, стизала је чак до 170 херца. Једноставним речима да се изразим, нашој планети се убрзао пулс и до 170 пута у секунди! Наши мозгови се хтели не хтели, прилагођавају тим фреквенцијама, али не без „шума“ у комуникацији. Те високе вибрације попут кристално бистре воде пљуште по нама и односе са собом сву прљавштину (ниске вибрације) коју смо годинама нехотице сакупили. Наше је само да пустимо да то што треба из нас да оде – оде. Тако, ако нам се плаче, треба да плачемо, ако смо тужни, треба да истугујемо, ако смо љути, треба да освестимо ту своју љутњу и да је пустимо да оде из нас.

Онај „шум“ настаје када ми то не дозвољавамо, када тражимо „кривце“ за своје стање, па се качимо за политику, новац, „ситуацију“, шефове и ко зна које све факторе који нам сметају. Ту настају отпори, као да бистра вода пљушти по нама, а ми се склупчали, згрчили, не дозвољавамо да испере „прљавштину“.

Решење постоји: да се мало умиримо, у себе загледамо, са својим унутрашњим бићем по коју прозборимо и са поверењем према мајци планети, да се лепо опустимо. Од велике помоћи је дубоко дисање и лоших навика хитно укидање. Да здравље и унутрашњи мир сачувамо, па да се уз помоћ Шуманове резонанце са планетом ускладимо и тај дуго очекивани скок ка вишој свесности учинимо.     

Нина Мартиновић Армбрустер