Ninine mustre: Upozorenje
Svašta se može pročitati na internetu.
Baš svašta. Toliko ima svega, da bih ja da se pitam, uvela pravilo da svako ko poželi da luta internetom, prvo dobro nauči koje su sve zamke senzacionalizma, pa tek onda krene u potragu za informacijama. Ima već previše tih dokonih ljudi, koji željni bilo kakve pažnje, sede usamljeni u svojim domovima i plasiraju kojekakve budalaštine, samo da bi privukli pažnju. To su pritajeni kradljivci naše energije. Iako ne vide svoje „žrtve“, oni se naslađuju strahom, nemirom, ljutnjom ili osećajem nemoći koji pretpostavljaju (s pravom) da kod tih žrtava izazivaju svojim izmišljenim, ili što je češći slučaj, dopunjenim i izvrnutim vestima.
Jako je važno da naučimo kako da presečemo kanale koji te bolesnike puštaju u našu stvarnost. Nema svrhe mnogo da im zameramo. Oni su bolesni, pa su bolesni. Često tim svojim plasiranjem poluinformacija ili čistih neistina zapravo rade za određene grupe ljudi, a da toga nisu ni svesni. Mada ima i onih koji su plaćeni da prljaju stvarnost niskim vibracijama svojih objava po društvenim mrežama, ali to su već profesionalci, oni nisu samo bolesnici. Za sopstveni izbor oni već nekome plaćaju svoju cenu. Meni su u ovoj priči zanimljivi oni pojedinci, a vrlo su brojni, koji kao da jedva čekaju da vide neku zastrašujuću informaciju i odmah je prosleđuju dalje, da i na druge ljude izliju otrov straha, gneva i nemoći, što sve ide u paketu. Nije to nova pojava. I pre društvenih mreža je bilo takvih. To su oni što o lepim događajima i stvarima nikada ne govore pod izgovorom da „ne ureknu“, ali zato, čim načuju neku ružnu ili zastrašujuću priču, udare na sva zvona. Pa još onda začine svojim pretpostavkama koje već u drugoj ili trećoj verziji postanu sastavni deo priče i neistine se tako umnožavaju. Nekada su se širile po komšiluku, a sada se šire po društvenim mrežama i zahvataju mnogo veći broj ljudi. Kao što je važno da iz svoje svakodnevice udaljimo ljude koji stalno nešto kukaju i negoduju, a pri tome godinama ništa u svom ponašanju, ni načinu života ne menjaju, tako je važno i da iz svojih kontakata odstranimo one koji stalno šire neka upozorenja, a nikada nisu podelili ni jedan tekst ili sopstvenu misao koja sadrži ponudu bilo kakvog rešenja. To su za mene zavisnici od upozorenja, slepi za rešenja.
Pozivam vas dragi moji čitaoci, da ne nasedate, da takve likove prepoznate i da ih od sebe udaljite. Širenje straha izaziva paniku, a u tom stanju nema mnogo šanse da se mudro reaguje. I panika izaziva još veću paniku, kao što zgražavanje nad otrovnim prostačkim emisijama ili senzacionalističkim tekstovima budi poriv za još više zgražavanja, a sve to vodi uglavnom ka apotekama u potrazi za sredstvima za umirenje. Manimo se upozorenja i potražimo, pa ponudimo rešenja.
Nina Martinović Armbruster