Završen još jedan Bitefov pozorišni maraton u Subotici

U pozorištu „Deže Kostolanji“ izvedene su predstave „Kapitalizam geometrijskim redom poređan“ u režiji Zlatka Pakovića i „Četiri ujutru“ u režiji Selme Spahić, dok je na sceni „Jadran“ Narodnog pozorišta igran komad „Kičma“ u režiji Veljka Mićunovića.

Umetnički tim Bitef festivala ističe da su odabrane predstave jedan od najzanimljivijih i najsnažnijih segmenata domaćeg pozorišnog života u prošloj sezoni i ne samo da su umetnički relevantne, već mogu da predstavljaju putokaz i za celokupno domaće pozorište.

Kapitalizam nije tek društveno-politički sistem, nije tek etički sistem. Kapitalizam je i način osećanja i način čulnosti, način opažanja i reagovanja, način sanjanja i maštanja, borbe protiv kapitala, profita i buržoaskog sranja, guja u nedrima proletera, uspavanka na ustima majke, vid estetskog užitka, način zabave što lud provod obećava! Kapitalizam nije dosadan kao doktrina dijalektičkog materijalizma. Kapitalizam je zavodnik koji obećava cirkus krvi, suza i znoja, za tebe, samo za tebe, poručio je glumački ansambl Pakovićeve predstave.

U središtu priče predstave „Kapitalizam geometrijskim redom poređan“ je grupa izbeglica iz Sirije i Avganistana, deportovani iz Nemačke i Austrije, koji u Subotici otvaraju farmu pacova kao najbolji kapitalistički model i uz osmeh, sa čašama šampanjca u rukama i u svečanim odelima govore o svom životu i nedaćama.

Dok po tablama sa osnovnim pojmovima kapitalizma curi krv, glumci Emeše Nađabonji, Helga Demeter, Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Imre Elek Mikeš, Zoltan Molnar upozoravaju na opasnost od trećeg svetskog rata i poručuju: „Vreme je da progovorite, većino, pre nego što dođe po vas“.

“Kičma“, prema drami Ingrid Lausund, pokazuje šta su ljudi sve spremni u svojoj nameri da zadrže mesto unutar sistema. 

U tom svetu nema onoga što nije na prodaju, za njih nema ničeg lepšeg od slike suparnika oborenog na kolena, dok se oni istovremeno klanjaju onom koji je pozicioniran za stepen više na hijerarhijskoj lestvici. 

Njihov ples kroz zamke korporativnog kapitalizma ne podrazumeva „čiste ruke“ i na raspolaganju im je podmetanje nogu, ogorčenost, poniženje, nadobudnost, površnost, pasivna ili otvorena agresija.

Sivi zidovi, sive klupe, glumci u sivim odelima, na sceni se brzo smenjuju različite emocije i raspoloženja - paničan smeh, strah, plač, ludilo, na površinu izbijaju potisnute frustracije.

Zavist, strah od gubitka posla i borba za opstanak na položaju glavne junake  pretvara u životinje, zveri spremne na sve, da bi na kraju zaključili da je „protraćen život, svaka kap“.

Poslednja predstava „Četiri ujutru“ zasnovana je na poeziji Vislave Šimborske, a rediteljka Selma Spahić vraća glumce u svet prapočetka, i kroz priču o biljkama i životinjama govori o ljubavi, čovečanstvu, ratu, smrti.

Pre pozorišnog maratona u dvorištu pozorišta „Deže Kostolanji“ osmorica mladih migranata iz Avganistana, koji su smešteni u azilu u Krnjači, predstavili su deo radionice „Integram“ koju je u protekla četiri meseca sprovela nevladina organizacija „Talas“ u saradnji sa centrom „Adra“.

Oni su kredom po betonu uokvirili zamilšljeni prostor koji su nazvali „Tihi grad“ i u njemu govorili o svojim strahovima, željama, snovima, emocijama, sećanjima, praznim kućama u Kabulu, zidovima koji vrište o ratnim strahotama.

U „Tihi grad“ su doneli prijateljstvo, muziku, mir, ljubav, harmoniju, kišu, drvo, a onda su pozvali publiku da „uđe“ i donese šta želi.

Posetioci su im „doneli“ poeziju, magiju, slobodu, rokenrol, malo ludila, a onda su zasvirali i svi zajedno zaigrali.

Ideja pratećeg programa „Showcase domaćih pozorišta“ Bitefa jeste da upozna strane goste sa izborom iz domaće produkcije koja nije zastupljena u glavnom programu festivala.

Dodatni razlog ovoga puta za posetu Subotici, prema rečima umetničkog direktora Bitef festivala Ivana Medenice, jeste činjenica da je reč o gradu blizu granice sa Mađarskom i mesta gde je podignuta ograda kako bi se zaustavilo kretanje ilegalnih migranata.