U SNP-U SVETSKA PREMIJERA KOMADA NACIONALNE OPERE IZ ATINE „Zlatno doba” 21. veka i budućnosti

Ovo je drugo učešće Rigosa na BFI, koji je u susretu sa novinarima podsetio da je prvi put učestvovao pre 22 godine, na prvom izdanju festivala, kada je bio na čelu državnog teatra Severne Grčke iz Soluna, koji je tada izveo predstavu “Zimsko putovanje”.  Pomenuo je da se često seća tog gostovanja s velikim zadovoljstvom, ali da je još veće vratiti se posle toliko godina sa svetskom premijerom na BFI.  Ovo delo je nastalo kao koprodukcija Baleta grčke Nacionalne opere i BFI, a njegovu realizaciju je pomogla fondacija “Stavros Miakos”. 

- “Zlatno doba” je komad koji pripada po svemu 21. veku, i odnosi se na to kako ja zamišljam fizički teatar, ili igru 21. veka.  Sve počinje kao zabava, iz koje se rađa zapravo jedan novi svet. To može biti naš svet, koji ne vidimo, ili svet koji pripada budućnosti, odnosno sutrašnjici. U svakom slučaju, delo analizira veze između ljudi, analizira i političku situaciju, i, na neki način, čini da se vratim i podsetim svoje umetničke prošlosti. Podsećam se kroz ovaj komad svojih velikih predstava, svojih produkcija, bilo da su u operi, igri, baletu, i pravim jednu vrstu sinteze, jednog sasvim novog hibrida - objašnjava Konstantinos Rigos. 

Muziku je u najvećem delu komada napisao grčki kompozitor mlađe generacije Todoris Reglis, podsetio je Rigos, i dodao da on često piše muziku za film, ali i različite televizijske serije u zemlji i inostranstvu. 

- U ovoj predstavi koristio je različite arije iz opera, poznate rok pesme, ali i grčku muziku, od rembetika, do najnovijih komada koje možda poznajemo i koje izvode poznati grčki pop i narodni pevači, tako da ćete prepoznati neke od pesama koje su poznati grčki pevači poklonili za ovu predstavu - navodi Rigos. - Scenografiju potpisujem ja, ali u samom dizajnu jedne skulpture koju ćete videti na sceni, pomogao mi je poznati grčki skulptor Petros Tuludis.  To je zlatna figura koja visi, ima ogromne dimenzije, tri puta pet metara, iznad igrača je, izgleda kao ptica koja pada, i mnogo toga simbolizuje kroz predstavu.

Predstava je, po rečima Rigosa, veoma savremena, koriste se kamere i mobilni telefoni, ali sa scene, tako da će igrači snimati publiku u jednom trenutku. I tekst se koristi na jedan veoma poseban način.

- Kada se otvori zavesa, videćete potpuno zlatnu scenu, što ukazuje na početak zlatnog doba. Tu je jedan veliki ekran, koji pokriva čitavu scenu, i on je nešto kao ekran našeg telefona, koji je u ovom našem vremenu postao praktično hram našeg života, vera kojoj se obraćamo  u svakom trenutku dana. Predstava može delovati veoma haotično, ali to potiče iz mog dubokog verovanja da iz tog haosa zapravo sve nastaje, i da, bez obzira što podržava tu vrstu haosa i ideju zabave, vrlo dobro otkriva tanane veze između ljudi iz kojih sve počinje. Predstava je podeljena u tri dela. Samo taj prvi deo je u vidu zabave, zatim ide nešto što je, da kažem, novo verovanje, i treći deo se odnosi na budućnost, ma kakva ona bila - ukazuje Rigos. 

Sam naslov je isplaniran prošle godine, i kako pominje Rigos, tada nisu znali da će im ga Tramp “ukrasti” u nekim svojim obraćanjima, odnosno da će se to zlatno doba više zavrteti u politici, nego u umetnosti . Za njega lično, zlatno doba je jedna želja, i jedna ironija, u isto vreme. 

- To je jedna vrsta kritike društva u kojem živimo, na situacije koje proživljavamo, i sve ono u šta mi danas verujemo, ili ne verujemo. To je jedan manifest  - napominje Rigos.

Inače, svetska premijera ove predstave upriličena je u Novom Sadu, jer u Beogradu, kako je rečeno, nema scene koja bi tehnički zadovoljila, ne zbog broja igrača, ima ih 13 u ovoj predstavi, već zbog ogromnog ekrana, koji se diže i spušta, i scenografije uopšte. 

O Baletu grčke Nacionalne opere, trupi od pedeset igrača, koju vodi već sedam godina, Konstantinos Rigos kaže da je pokušao da je razvija u nekoliko pravaca: da očuva klasičan repertoar, da dovede u Atinu velike i važne koreografe, poput Ohada Naharina, ili Johana Ingera, a da je  treći deo te njegove misije da razvija dijalog sa novim umetnicima koji su nepoznati publici. Sve vreme ujedno pokušava i da osnaži eksperiment izlaska trupe sa scene, odnosno izvođenje predstava u muzejima, nekim drugim neočekivanim prostorima, na stanicama, na ulici. Deo tog kvaliteta koji će se videti  večeras u ovoj predstavi, proizašao je iz ovih eksperimenata da izađu iz zone komfora, i siđu među publiku. ` 

Uz ovo gostovanje predstave, Beogradski festival igre najavljuje i projekciju dokumetarnog filma o 20 godina BFI, večeras u 18 časova u bioskopu Kulturnog centra Novog Sada. Film rediteljke Dore Jung, koji je imao nedavno premijeru na festivalu u Njujorku, “dokumentuje jedinstven razvoj i nastanak jednog od najvažnijih festivala umetničke igre u svetu”.  U filmu govore: Mihail Barišnjikov, Jirži Kilijan, Dimitris Papajoanu, Akram Kan, Ohad Naharin, Izabela Roselini, Rašid Uramdan, Eduardo Vilaro, i drugi. 

N. Pejčić