INTERVJU: NIKOLA GRDINIĆ, KNJIŽEVNIK, PREVODILAC, ISTORIČAR... Orfelinov ideal je slobodan čovek

Autor ove knjige koju je objavila Izdavačka kuća “Prometej” je profesor u penziji, dr Nikola Grdinić koji je ovu knjigu posvetio svakom “ko u sebi ima intelektualne radoznalosti i duhovnu potrebu saznavanja”. Pored drugih dela, profesor Grdinić se dugo godina sa svojim timom bavio i enciklopedijskim jedinicama o Dositeju Obradoviću što je rezultiralo objavljivanjem prve personalne enciklopedije u Srbiji koja je posvećena upravo velikom prosvetitelju “Encyclopedia Dositheana” (Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski”, 2021).  Sada, zahvaljujući našem sagovorniku, pred čitalačkom publikom je i knjiga o Orfelinu, već nagrađena u decembru prošle godine nagradom “Presad mudrosti” za autorski doprinos umetnosti i nauci.

Po čemu je za našu kulturu značajan Zaharija Orfelin koji je stvarao od kraja pete do početka devete decenije 18. veka?

– Orfelin je intrigantna renesansna ličnost čiju misao treba poznavati, ne toliko, ili ne samo, po istorijskom doprinosu kulturnom razvoju, već i po individualnoj reakciji na društveni kontekst. On deluje u ranoj fazi prelaza sa društvenog sistema u kome je suveren izaslanik boga na zemlji, i vlada sudbinom naroda, ka društvu  u kome je suveren sluga naroda, u plemenitom značenju te reči, smenjiv i biran. Iz sadašnje perspektive Orfelin ne izgleda kao senzibilni medij u kome se pasivno preslikavaju svojstva vremena, kao stvaralac koji u sebi oličava njegov duh, već kao kreativno biće koje nakon što stvarnost spozna počinje misliti šta bi tu trebalo činiti, šta menjati ili dodati; koja tu stvarnost vidi kao elemente iz kojih se gradi druga stvarnost, koja se zamišlja, i aktivno nastoji izgraditi.

Ukazali ste na problem tumačenja, da li je Orfelin obeležio klasicizam, ili je pak barokni ili predromantičarski pisac?

– Istorijsko vreme je kompleksno. Ono što zovemo barok i klasicizam u evropskom 17. veku postojalo je istovremeno, u 18. veku situacija se menja uvođenjem prosvetiteljskog racionalizma koji  svoj glavni izraz pronašalazi u klasicizmu menjajući ga, i pojavi sentimentalističke osećajnosti nastale iz otpora prema njemu. Barok je prisutna komponenta na počecima Orfelinovog stvaralaštva.  Dinamiku razvoja grade dve strukture, jedna se zasnovana na pravilima i ograničenjima (klasicizam), a druga je slobodnija (barok i sentimentalizam). Književnost se mogla razvijati u dva pravca, ka sve strožijim pravilima od onih koja su postojala, ili većoj slobodnosti. Sklop Orfelinove poezije rapsodičan je, labavo povezane delove pesme na okupu drži zajednička tema oko koje ti delovi kruže kao agregat motiva. Spontano se smenjuju deskriptivni i ekspresivni delovi, kataloško nizanje, slobodno se asocira, menjaju lica koja govore u pesmi. To je poezija koja u daljem razvoju stilski gledano vodi ka romantizmu, ali sa prosvetiteljskom formom mišljenja. Orfelin je kritičke ideje o stvarnosti stilski izrazio na odloman, i ekspresivan način. 

Ističete da je možda od najvažnijih stvari to što slobodno mišljenje zamenjuje slobodnim čovekom? Da li ta prosvetiteljska forma mišljenja određuje i šta je prosvećenost? 

 – Izraz slobodni čovek pripada sferi socijalnih odnosa, na prelazu iz feudalnog u buržoaski sistem. To je individua koja živi u društvu u kome postoji mogućnost kreiranja egzistencije polazeći od svojih sposobnosti da je stvori. Razvija se u kritičkom otporu prema predmodernom sistemu upravljanja društvom u kom je suveren važniji od države, a podanici popunjavaju šupljinu omeđenog prostora. Orfelin programski insistira na obrazovanju kao osnovi individualiteta i slobode u formiranju egzistencije. Njegov ideal je slobodan čovek koji participira u radu sistema, a ne podanik.  Slobodno ili kritičko mišljenje, pak, ključni je pojam Dositejeve praktične filozofije. Znači sposobnost samostalne upotrebe uma, bez tuđeg voćstva. Znači osloboditi se pritiska na um da misli na određeni način (dogma, tradicija, autoritet), i sa druge strane – osloboditi se upliva u mišljenje sopstvenih strasti, predrasuda, i emocija. Pretpostavlja aktivan odnos prema stvarnosti preispitivanjem svih fenomena koji nam se jave u polju svesti pre nego što se prihvate. Način je odbrane od manipulativnog upravljanja pojedincem, i zajednicom. Danas se kritičko bavljenje stvarnošću u kojoj živimo vidi kao važna tekovina prosvetiteljstva koja zaslužuje preživeti vreme. 

Zašto je važno, kako ste naglasili u knjizi, da se upravo u sadašnjosti uspostavi komunikacija sa Orfelinom i ukupnom prosvetiteljskom tradicijom. Šta Orfelin i pokret kome je pripadao znače danas? 

–  Sa prosvetiteljstvom započinje moderno doba, praktično sve u čemu danas živimo tada je postavljeno: obrazovanje, ravnopravnost polova, napredak, tolerancija, ideje demokratskog uređenja koje su iznedrile tri revolucije, englesku, američku i francusku sa geslom „Jednakost, bratstvo, sloboda“, ljudska prava, podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu itd. Zbog toga je visoko cenjena vrednost. U komunističkom periodu prihvaćene su gotovo sve ideje prosvećenosti osim onih o demokratskom uređenju države. Demokratski ustav napisan i usvojen sada već pre četvrt veka, nije zaživeo u praksi. Ispod ljušture ustavnih i zakonskih rešenja demokratskog uređenja nastavila je da traje autoritarna vlast koja sebe postavlja iznad države kao u prethodnom periodu. Iz te perspektive aktuelni studenski pokret zalaže se za dovršenje započetog projekta demokratizacije utemeljenog još u doba prosvećenosti. Doneti su zakoni, samo ih treba primeniti. Tako jednostavno. 

Gordana Nonin