POSLE ONLAJN PREMIJERE: „Loše obrazovanje“
Jedan od retkih novih filmova koji je imao premijeru otkako je korona zavladala Holivudom je „Loše obrazovanje“ (Bad Education) sa Hju Džekmanom i Alison Dženi („Džuno“, „Ja, Tonja“) u glavnim ulogama, i u režiji mladog Korija Finlija.
Film je svetsku premijeru imao 25. aprila na striming servisu HBO-a, i ovih dana je teško a ne zapitati se u kolikoj će meri to postati uobičajena praksa. Tako je Univerzalov animirani film „Trolovi: Svetska turneja“ ovih dana potpuno preskočio klasičnu premijeru jer u ovom trenutku na svetu verovatno nema nijednog otvorenog bioskopa (u Kini su posle samo jednog dana od ponovonog otvaranja odmah zatvoreni po vladinoj uredbi), a ovogodišnji bioskopski hitovi „Nevidljivi čovek“ i „Ema“ dostupni su za gledanje kod kuće tek koju nedelju pošto su igrali na velikom platnu.
„Loše obrazovanje“ prati stvarne događaje iz sredine dvehiljaditih, o neobično drskoj finansijskoj prevari kada su dvoje visokih obrazovnih administrativaca iz prestižne srednje škole Rozlin u Njujorškom okrugu uhapšeni zbog krađe novca. Direktor škole Frenk Tasoun i njegova pomoćnica Pamela Glukin su tokom godina, koristeći školsku karticu i fabrikujući troškove, sa računa škole skinuli ukupno oko 7,5 miliona dolara. Tasoun je novac trošio na skupa odela, fejs liftinge, putovanja i ljubavnike, za razliku od svoje koleginice koja je više bila zainteresovana za luksuzne nekretnine. Najveći skandal izazvala je činjenica da su oboje važili za sposobne radnike; Frenk Tasoun je bio omiljen, i smatrali su ga zaslužnim za to što je velik procenat učenika njegove škole uspešno upisivao fakultete prestižne Ajvi lige.
Zanimljivo je da je scenario pisao Majk Makovski koji je i sam bio učenik srednje škole Rozlin u vreme kada je izbila afera, tako da je priči svakako dodao na autentičnosti, iako se sama obrazovna ustanova sasvim očekivano distancirala od filma.
Možda neočekivano, ali uloga prevrtljivog i romantičnog direktora lopova legla je Hjuu Džekmanu savršeno, i gotovo da on sam nosi ceo film. Za razliku od pretencioznih „metodskih“ glumaca poput Danijel Dej Luisa, Hju Džekman zaista nestaje iza svoje uloge, i ni najmanje ne skreće pažnju na sebe, već na lika i samu priču, što se čini gotovo nemogućim, imajući u vidu kolika je zvezda, i koliko je inače prepoznatiljiv.
Reditelj Kori Finli kom je ovo tek drugi film, član je udruženja „Mlada krv“ koje okuplja scenariste mlađe od trideset godina. Finli svakako obećava kao reditelj, i uspeva da svojim strpljivim građenjem scena, (kojima na atmosferi dodaje zanimljiv izbor muzike i ubedljivo preneta atmosfera vremena koje prikazuje) povremeno podigne sam film iznad granica solidnog ali sasvim običnog scenarija s kojim radi. Što se tiče scenarija, verovatno se nije moglo ni očekivati puno više od ovoga što smo dobili – film operiše u tesnim granicama stvarnog događaja koji jeste zanimljiv ali ipak nije vanserijski neobičan niti „veći od života“, kao što ni njegovi akteri nisu mnogo više od (relativno) običnih ljudi. Jedini put kada se scenario podiže na viši nivo je trenutak kada se fokus priče okreće unutrašnjoj psihologiji Frenka Tesouna, u sjajnoj sceni koja sledi pošto ga jedna od preambicioznih i napornih školskih majki konačno gurne preko ivice. U sceni monologa koja sledi Hju Cekman briljira, a njegov lik, iako beskrupulozni prevarant, počinje da deluje ljudskije od većine onih koji ga okružuju.
Nastasja Pisarev