У СУСРЕТ ВЕЛИКОМ ЈУБИЛЕЈУ Започео процес конзервације и рестаурације иконостаса Аксентија Мародића из ковиљског манастира
У оквиру обележавања великог јубилеја – 200 година Матице српске, који нам предстоји 2026. године, наша најстарија српска књижевна, културна и научна институција и њено чедо, Галерија Матице српске, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, започели су реализацију пројекта који ће бити посвећен сликару Аксентију Мародићу (Суботица, 1838 - Нови Сад, 1909).
У питању је уметник који је од ране младости био везан за Матицу и имао статус њеног привилегованог сликара радећи велики број репрезентативних портрета председника и часника друштва.
Допринос је дао и на пољу црквеног сликарства, а пре свега су значајне иконе олтарске преграде храма Светих архангела Михаила и Гаврила манастира Ковиља, које су његово прво и најрепрезентативније иконописачко остварење.
Како наводи Јелена Бањац у монографији „Манастир Ковиљ”, Аксентије Мародић је рано испољио склоност ка уметности, те га је са навршених тринаест година отац послао у радионицу сликара-занатлије Петра Пилића у Сенту.
У потоњим годинама помагаће познатом сликару Николи Алексићу при раду на иконостасу цркве у Карлову, да би са непуних двадесет већ почео самостално да ради, најпре у Суботици, а потом у Старом Бечеју, махом портретишући угледнe људe у тим срединама.
Многи су хвалили његов сликарски рад и таленат, наглашавајући да би требало да настави са својим образовањем, те се, захваљујући донацијама житеља Старог Бечеја и Суботице, 1862. уписао на Академију ликовних уметности у Бечу. По завршетку студија, 1867. године, вратио се у Суботицу.
Посао на сликању икона за иконостас храма ковољског манастира Мародић је добио захваљујући настојањима бачког епископа Германа Анђелића, потоњег патријарха српског. Управо ће он 1869. довести младог сликара у Ковиљ, објашњавајући своју намеру тиме да овакав таленат треба обавезати и запослити „како не би отишао у туђину”.
По уговору, који је склопио са тадашњим архимандритом манастира Кипријаном Стануловићем, Мародић се обавезао да ће за шест година насликати 52 иконе. И мада је уговор био доста чврст, а и гарантовао је сликару приличну надокнаду – укупно 10.000 аустријских форинти, он ће цео посао завршити тек 1890, након пуне две деценије рада.
Сам иконостас се састоји од 46 икона: 19 у најнижој зони, девет икона у средњој и 18 икона у трећој, највишој зони. У предолтарском простору се налази још шест икона, и то две на Богородичином трону и још четири на певницама.
Све иконе су сликане техником уље на платну, осим оних на дверима, које су сликане уљем на дрвету.
У склопу пројекта обнове овог монументалног рада Аксентија Мародића, јединог у области црквеног живописа, за који данашњи историчари уметности оцењују да представља креативан одраз актуелних кретања у религиозном сликарству тог времена у Европи, планирани су конзервација и рестаурација икона са припадајућим дуборезним елементима.
Конзерваторска радионица Галерије Матице српске биће при томе посвећена санацији бојеног слоја, док је брига о дрвеном носиоцу поверена стручњацима Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Наиме, увидом у стање иконостаса конзерватори су утврдили да је неопходно санирати бојене слојеве икона, као и дрвене елементе икона и припадајуће конструктивне и дуборезне делове.
А када је пре неколико година иконостас демонтиран из храма Светих архангела Михаила и Гаврила и ускладиштен у простору манастирског комплекса, запретила је опасност да се већ сама промена микроклиматских услова додатно негативно одрази на дрвену структуру и бојене слојеве икона, те тиме повећавају ризици за даљу деградацију и губитак монументалног Мародићевог сликарског остварења.
Стога су прошле године, током обиласка манастира, конзерватори Галерије Матице српске утврдили које иконе треба прво транспортовати у конзерваторску радионицу ГМС, на основу њиховог стања и важности.
Монографска студија
Реализација пројекта би, поред ретроспективне изложбе дела Аксентија Мародића у оквиру које би били изложени његови радови из музејских и приватних колекција, као и део икона са иконостаса цркве манастира Ковиља, обухватила и монографску студију. Ипак, темељни циљ целог овог подухвата је заштита и очување вредних икона са иконостаса храма Светих архангела Михаила и Гаврила, те обезбеђивање адекватних услова за њихово чување и излагање, чиме би се спречило даље деградирање најрепрезентативнијег сликарског остварење Аксентија Мародића из последњих деценија 19. века.
Један од руководилаца пројекта Дарко Деспотовић открио је за „Дневник” да је у првој фази конзервације и рестаурације, током 2025/2026. године планиран рад на 19 икона из прве зоне: престоне иконе, иконе на дверима и иконе у соклу, које би, уз остале Мародићеве радове из музејских и приватних колекција, као и дела у власништву Српске православне цркве, биле изложене у оквиру ретроспективне изложбе Аксентија Мародића.
Управо том поставком би се у ГМС у октобру 2026. године обележио јубилеј 200 година Матице српске.
Дугорочно гледано, посао би се наставио по фазама у 2026, 2027. и 2028. години. Тиме би се створили услови да се обновљен и сређен Мародићев иконостас након свих фаза конзерваторско-рестаураторских радова, презентује, делом у Галерији Матице српске, а делом у манастирском комплексу, у оквиру Ризнице Бачке епархије или наменски опредељеном простору.
