Нови-стари сјај иконостаса Јакова Орфелина РЕСТАУРАТОРСКИ ПАР ПУЛЕТИЋ ИЗ КАРЛОВАЦА ДАО ДОПРИНОС ОБНОВИ КУПИНОВАЧКЕ ЦРКВЕ
Из рестаураторско-конзерваторске радионице уметничког и брачног пара, Драгане и Александра Пулетића из Сремских Карловаца, ускоро ће комплетно обновљен иконстас најстаријег православ- ног храма у Војводини, посвећеног Светом Луки, поћи пут Купинова и бити враћен у такозвану Деспотску цркву у којој обитава од 1780. године.
Иконостас, рад познатог уметника Јакова Орфелина, за који се наводи у стручној литератури да је сликан у барокно-рокајном духу, са изванредном портретском обрадом ликова и најфинијим колористичким решењима, боравио је у радионици Пулетића од фебруара прошле године када је почео њихов труд да врате стари сјај олтарској прегради.
– Прошле године у фебруару демонтирали смо иконостас и врло брзо почели да радимо – прича сликарка Драгана Пулетић. – У први мах нам се учинило да то неће бити толико компликован захват због габарита иконостаса. Међутим, преварили смо се. Иконостас је због влаге био у врло лошем стању поготово прва, то јест доња зона. У складу са том чињеницом ухватили смо се у коштац са новооткривеним изазовом и ево полако га приводимо крају.
Светиња из 15. века
Цркву Светог Луке у Купинову подигао је деспот Ђурђе Бранковић између 1453. и 1456. године, да би у њу положио мошти Светог Луке, откупљене у Епиру и чуване у Богородичиној цркви у Смедереву. У историјским изворима се први пут спомиње 15. фебруара 1486, када је деспотица Ангелина по повратку из Угарске, заједно са синовима Ђурђем и Јованом, у њој сместила мошти свога супруга деспота Стефана Бранковића. Турци су 1521. до темеља разрушили град Купиник, након чега је црква је два пута обнављана - почетком 18. и крајем 19. века. Данас је заједно са барокним иконостасом Јакова Орфелина из 1780. године, законом заштићена.
По Драганиним речима, њен супруг дуборезац имао пуно посла на олтарској прегради коју је осликао Јаков Орфелин, један од првих познатих сликара са академским знањем и најтраженији уметник религиозног сликарства свог времена.
Због оштећења насталих дејством влаге требало је многобројне делове дубореза, који је изузетно богат и леп, направити и надоградити.
– И црвоточина је била узнапредовала, због чега је он изгубио стабилност. Међутим, носеће греде су од веома квалитетне храстовине, а црв уопште не напада храстовину или ако и нападне, то буде у мањем обиму. Дуборезни делови су од липовог дрвета. Он је био у доста лошем стању, па смо пре било каквих радова обавили фумигацију, третман против инсеката гасом, јер је то једини постојан и сигуран начин за уништавање ксилофагних инсеката, који се ради у коморама. Тек када смо то завршили, прионули смо рестаурацији.
За разлику од дуборезних делова иконостаса, саме иконе нису биле толико оштећене, али су имале огроман, дебели слој патине, воска и уља.
– Иконостас је рађен златом и сребром, преко преко ког је нанет слој лазура – кажеа Драгана. – Колористички је веома богат. Истичу се црвене руже и зелено лишће, а оплата је рађена мраморизацијом у неколико боја. Ми смо га вратили у оригиналну боју. Верујем да ће сви бити изненађени колоритом, јер се он готово није ни примећивао. Иконе су биле тамне, безмало црне, а првобитни колорит је нежан.
Драгана каже да јој је највећи изазов приликом рада на том Орфелиновом делу био лазур преко посребрених делова. Врло је важно приликом наношења слоја, наглашава она, да се не види никакав потез четкице, него да буде уједначен.
– Стари мајстори нису баш пренели своје знање на нас рестаураторе 21. века. Нема записа о томе, па морамо да експериментишемо и да се послужимо туђим искуством. Надам се да ће на крају испасти како треба – истиче Драгана и додаје да њој и супругу ово није први сусрет са неким делом Јакова Орфелина.
Пре седам до осам година рестаурирали су његов иконостас врло сличан по габариту у селу Крушедол. Припадао је истом периоду и рађен у истом стилу. Уочавају се само у горњем делу извесне стилске разлике, али у минималном обиму што може да значи да га је радио са својим ученицима. Каже да се у Орфелиновом раду запажа нека посебна лакоћа. Користио је лазуре због којих је при чишћењу морало да се нарочито пази да се не скине аутентиичан слој који је много важан за сликарство.
Иако ће на иконостас купиновачке цркве тек за који дан ставити тачку, Драгана и Александар су почели да раде још један. Реч је о иконостасу Светојвановске цркве у Бачкој Паланци, рад Григорија Јездимировића из 1811. Реч је о захтевном послу који, процењују, ће трајати око годину и по. Део олтарске преграде су демонтирали и донели у своју радионицу у Сремске Карловце, у којима живе и раде од пре неколико година. У том , како кажу, изазовном, лепом и понекад напорном послу, понекад им помаже Ваниа Јанковић која је на мастер студијама рестаурације на Академији уметности Новом Саду.
Недавно их је у радионици посетио митрополит сремски Василије са сарадницима интересујући се за обнову иконостаса цркве Светог Луке, која је у претходном периоду комплетно обновљена. Рестаура- ција иконостаса биће њена круна.
Зорица Милосављевић