(ФОТО) ДНЕВНИК У НОВОЈ ГАЈДОБРИ Село где се куће не продају, где се чува традиција предака из Херцеговине

Макар то веле мештани Нове Гајдобре који су, премда рођени далеко од херцеговачких шума и крша, везани за своје корене и нагласак као да никад нису ни долазили овамо. Овамо где су им војвођански староседеоци, тврде даље наши домаћини, својом благом нарави углачали и отупели оштрицу.

– Наша застава то и показује: обрадиву површину, сунце које се рађа као нова нада, и једна стена која представља симбол из крајева из којих смо дошли – прича председник Савета Месне заједнице Нова Гајдобра Младен Лучић, који је и покренуо иницијативу да се „парче” Херцеговине настани у самом центру села, одмах уз главну раскрсницу Пролетерске и Школске улице.

Захвална локација на мапи Војводине, близина већих центара али и природних ресурса, од којих им је Дунав-Тиса најб

лижа, чине да Нова Гајдобра и даље бива атрактивна за живот, како оних који су већ у њој, тако и оних који мигрирају.

– У селу сад имамо једну кинеску и једну руску породицу, прихваћени су у селу, нарочито њихова деца – напомиње Лучић, те додаје да свака некретнина која се и појави на тржишту, врло брзо пронађе новог власника, премда пристојне и одмах усељиве куће и нису толико јефтине, што значи да не коштају испод 40.000 евра.

На плодном тлу никло село

Помињање села које се данас назива Нова Гајдобра везује се за крај 18. века и то под мађарским именом Wekerlefalva илити немачким Wekerledorf. 

Данашњи назив добило је

 1922. године коју мештани и даље с поносом обележавају, премда се етнички састав Нове Гајдорбе променио тек након Другог светског рата, протеривањем Немаца и досељавањем колониста из Херцеговине, Босне и са Косова и Метохије. 

Корен имена, наводно, се везује за реч „гај” илити „плодно тло, добра земља”, а како је место ипак нешто млађег датума од оближње Гајдобре, то једино појашњава откуд у називу и реч „Нова”.

Међутим, на спавању у Новој Гајдобри има око 850 мештана, али више од 100 деце у основној школи „Алекса Шантић”, односно око 120 малишана до десете године. Кад се већ дотичемо осмолетке, од наредне године ђаци ће морати да на привремено угосте још око двестотинак ученика из школе у Гајдобри, која ће том приликом бити потпуно реконструисана.

– Наша школа је скромна, улагали смо у њу у складу с могућностима, још мало ћемо је прилагодити за прихват деце из Гајдобре, а када се заврши са сређивањем њихове школе, онда ћемо инсистирати на томе да добијемо квалитетну фискултурну салу, јер ова тренутна више не испуњава услове – каже наш саговорник.

Одвајкада су односи између Гајдобре и Нове Гајдобре, тврде, братски, те доста пројеката реализују заједно или имају заједничку корист. Тако је и у плану да се између ова два места направи бициклистичка стаза, што би умногоме олакшало живот мештана и једног и другог села.

– Оно што нам је јако битно јесте и наш нови храм Светог Василија Острошког, који се зида од 2005. године, а који је практично готов. План је да срушимо тренутну зграду Месне заједнице, како би се испред цркве отворио простор за партерно уређење, док ће нова зграда Месне заједнице, која је прекопута, ускоро бити усељива. Иначе, наше село има све што је потребно за живот и останак младих у њему – јасан је Лучић. 

Премда су колонисти били сточари, а по доласку у Војводину се научили и ратарењу, индустријализација је од шездесетих година узела маха, па је пољопривреда јењавала, све до последњих деценија, када се њоме баве скоро сви, што примарно, што као додатном делатношћу.

– Наша земља је првог и другог квалитета, али су нам суше обориле цену. Раније је хектар био и до 30.000 евра, а сада је пао на 20.000. Али, нама је земља ресурс, не продајемо је, али је купујемо и преносимо с генерације на генерацију – каже председник Савета.

Текст и фото: Леа Радловачки

Одакле су ђедови дошли и шта им данас ђеца раде

Многе пут никад не би навео до Нове Гајдобре да није гурманске манифестације „Сач Фест” која је основана давне 2012. године. Она се од тада све више шири, па је тако на последњем догађају одржаном у мају, учествовало 110 екипа из осам држава.

– Сад имамо ситуацију да нам неки гости дођу недељу дана раније и оду недељу дана касније – поносан је председник „Сач Феста” али и КУД-а „Јован Дучић” Гојко Куљић. – „Сач Фест “ својим начином организовања, модалитетима функционисања битно утиче на квалитет живота ширих слојева друштва. Квалитетно обављање наших активности уз поштовање принципа нашег развоја, стална брига о задовољству наших учесника и посетилаца, такође утиче на развој еколошке свести и одговорности, очувању културног стваралаштва и наслеђа Срба, очувању традиције, вере и обичаја нашег народа, развој туризма, хуманитарног рада, едукативне и здравствене аспекте младих уз максимално поштовање јавног интереса средине у којој делујемо.

Прошле године су стога добили сертификат и знак „Најбоље из Војводине”. Иначе, у склопу „Сач Феста” буду и изложбени штандови са народним ношњама, старим предметима, рукотворинама, храном спремљеном по традиционалним рецептима, тако да посетиоци имају прилику да виде изложене глинене посуде и сачеве, ручно коване таве и сачеве који су заштићени Унеском. А осим гастрономског и културно-уметничког програма, за ову манифестацију су карактеристичне и дисциплине попут надвлачења канапа, бацања камена с рамена и трчања у џаку.

Екипа која је нераздвојива од „Сач Феста”, будући де је практично исти тим људи чине, јесте Културно-уметничко друштво „Јован Дучић”, основано 2003. године.

– Наш КУД је организатор две манифестације у селу: „Надмеће се момче и девојче”, што је догађај у мају који окупља сродне организације из целе државе, док је друга годишњи концерт који се организује у децембру – појашњава чланица Управних одбора „Сач Феста” и КУД-а Тања Васковић. – Нека од најзначајнијих признања која смо добили су сребрни и бронзани опанак у Ваљеву, сребрна и злазна плакета Покрајинске смотре фоклора у Новом Бечеју и Бачкој Тополи, златна диплома у Требињу, прво место у Зворнику, диплома Светог Василија Острошког коју смо добили за истакнути рад и наступ у родном месту овог чудотворца и исцелитеља.

КУД тренутно има око 80 активних чланова распоређених у четири групе: млађи дечји састав, старији дечји састав, извођачки састав и рекреативно-ветерански састав, док са најмлађима ради уметнички руководилац Милан Дамјанац из Нове Гајдобре.

Кад већ причамо о људима који квалитет живота у свом селу подижу на виши ниво, свакако да треба споменути и документарни филм који су урадили, а који ће премијерно бити приказан у мају и зове се „Ђе сте пошли, ђедови наши”.

– Овај филм представља један пресек, односно филмску форму у којој се људи, који су се давно доселили у Нову Гајдобру, присећају свог путовања, својих првих дана живота овде – причају Гојко Куљић и Тања Васковић. – Филм кроз разговор са 15-20 саговорника доноси једну нову слику на те дане када су људи емигрирали и када су били присиљени да дођу у своју нову домовину, у своју Нову Гајдобру. Филм говори и о развоју села, о бројним организацијама, КУД-овима, школама, образовању... КУД „Јован Дучић” је продуцент и иницијатор документарног филма, а реализује га у сарадњи са продукцијом „Глас земље Херцеговине” и новинаром Ратомиром Мијановићем из Требиња.