(FOTO) DNEVNIK U NOVOJ GAJDOBRI Selo gde se kuće ne prodaju, gde se čuva tradicija predaka iz Hercegovine

Makar to vele meštani Nove Gajdobre koji su, premda rođeni daleko od hercegovačkih šuma i krša, vezani za svoje korene i naglasak kao da nikad nisu ni dolazili ovamo. Ovamo gde su im vojvođanski starosedeoci, tvrde dalje naši domaćini, svojom blagom naravi uglačali i otupeli oštricu.

– Naša zastava to i pokazuje: obradivu površinu, sunce koje se rađa kao nova nada, i jedna stena koja predstavlja simbol iz krajeva iz kojih smo došli – priča predsednik Saveta Mesne zajednice Nova Gajdobra Mladen Lučić, koji je i pokrenuo inicijativu da se „parče” Hercegovine nastani u samom centru sela, odmah uz glavnu raskrsnicu Proleterske i Školske ulice.

Zahvalna lokacija na mapi Vojvodine, blizina većih centara ali i prirodnih resursa, od kojih im je Dunav-Tisa najb

liža, čine da Nova Gajdobra i dalje biva atraktivna za život, kako onih koji su već u njoj, tako i onih koji migriraju.

– U selu sad imamo jednu kinesku i jednu rusku porodicu, prihvaćeni su u selu, naročito njihova deca – napominje Lučić, te dodaje da svaka nekretnina koja se i pojavi na tržištu, vrlo brzo pronađe novog vlasnika, premda pristojne i odmah useljive kuće i nisu toliko jeftine, što znači da ne koštaju ispod 40.000 evra.

Na plodnom tlu niklo selo

Pominjanje sela koje se danas naziva Nova Gajdobra vezuje se za kraj 18. veka i to pod mađarskim imenom Wekerlefalva iliti nemačkim Wekerledorf. 

Današnji naziv dobilo je

 1922. godine koju meštani i dalje s ponosom obeležavaju, premda se etnički sastav Nove Gajdorbe promenio tek nakon Drugog svetskog rata, proterivanjem Nemaca i doseljavanjem kolonista iz Hercegovine, Bosne i sa Kosova i Metohije. 

Koren imena, navodno, se vezuje za reč „gaj” iliti „plodno tlo, dobra zemlja”, a kako je mesto ipak nešto mlađeg datuma od obližnje Gajdobre, to jedino pojašnjava otkud u nazivu i reč „Nova”.

Međutim, na spavanju u Novoj Gajdobri ima oko 850 meštana, ali više od 100 dece u osnovnoj školi „Aleksa Šantić”, odnosno oko 120 mališana do desete godine. Kad se već dotičemo osmoletke, od naredne godine đaci će morati da na privremeno ugoste još oko dvestotinak učenika iz škole u Gajdobri, koja će tom prilikom biti potpuno rekonstruisana.

– Naša škola je skromna, ulagali smo u nju u skladu s mogućnostima, još malo ćemo je prilagoditi za prihvat dece iz Gajdobre, a kada se završi sa sređivanjem njihove škole, onda ćemo insistirati na tome da dobijemo kvalitetnu fiskulturnu salu, jer ova trenutna više ne ispunjava uslove – kaže naš sagovornik.

Odvajkada su odnosi između Gajdobre i Nove Gajdobre, tvrde, bratski, te dosta projekata realizuju zajedno ili imaju zajedničku korist. Tako je i u planu da se između ova dva mesta napravi biciklistička staza, što bi umnogome olakšalo život meštana i jednog i drugog sela.

– Ono što nam je jako bitno jeste i naš novi hram Svetog Vasilija Ostroškog, koji se zida od 2005. godine, a koji je praktično gotov. Plan je da srušimo trenutnu zgradu Mesne zajednice, kako bi se ispred crkve otvorio prostor za parterno uređenje, dok će nova zgrada Mesne zajednice, koja je prekoputa, uskoro biti useljiva. Inače, naše selo ima sve što je potrebno za život i ostanak mladih u njemu – jasan je Lučić. 

Premda su kolonisti bili stočari, a po dolasku u Vojvodinu se naučili i ratarenju, industrijalizacija je od šezdesetih godina uzela maha, pa je poljoprivreda jenjavala, sve do poslednjih decenija, kada se njome bave skoro svi, što primarno, što kao dodatnom delatnošću.

– Naša zemlja je prvog i drugog kvaliteta, ali su nam suše oborile cenu. Ranije je hektar bio i do 30.000 evra, a sada je pao na 20.000. Ali, nama je zemlja resurs, ne prodajemo je, ali je kupujemo i prenosimo s generacije na generaciju – kaže predsednik Saveta.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Odakle su đedovi došli i šta im danas đeca rade

Mnoge put nikad ne bi naveo do Nove Gajdobre da nije gurmanske manifestacije „Sač Fest” koja je osnovana davne 2012. godine. Ona se od tada sve više širi, pa je tako na poslednjem događaju održanom u maju, učestvovalo 110 ekipa iz osam država.

– Sad imamo situaciju da nam neki gosti dođu nedelju dana ranije i odu nedelju dana kasnije – ponosan je predsednik „Sač Festa” ali i KUD-a „Jovan Dučić” Gojko Kuljić. – „Sač Fest “ svojim načinom organizovanja, modalitetima funkcionisanja bitno utiče na kvalitet života širih slojeva društva. Kvalitetno obavljanje naših aktivnosti uz poštovanje principa našeg razvoja, stalna briga o zadovoljstvu naših učesnika i posetilaca, takođe utiče na razvoj ekološke svesti i odgovornosti, očuvanju kulturnog stvaralaštva i nasleđa Srba, očuvanju tradicije, vere i običaja našeg naroda, razvoj turizma, humanitarnog rada, edukativne i zdravstvene aspekte mladih uz maksimalno poštovanje javnog interesa sredine u kojoj delujemo.

Prošle godine su stoga dobili sertifikat i znak „Najbolje iz Vojvodine”. Inače, u sklopu „Sač Festa” budu i izložbeni štandovi sa narodnim nošnjama, starim predmetima, rukotvorinama, hranom spremljenom po tradicionalnim receptima, tako da posetioci imaju priliku da vide izložene glinene posude i sačeve, ručno kovane tave i sačeve koji su zaštićeni Uneskom. A osim gastronomskog i kulturno-umetničkog programa, za ovu manifestaciju su karakteristične i discipline poput nadvlačenja kanapa, bacanja kamena s ramena i trčanja u džaku.

Ekipa koja je nerazdvojiva od „Sač Festa”, budući de je praktično isti tim ljudi čine, jeste Kulturno-umetničko društvo „Jovan Dučić”, osnovano 2003. godine.

– Naš KUD je organizator dve manifestacije u selu: „Nadmeće se momče i devojče”, što je događaj u maju koji okuplja srodne organizacije iz cele države, dok je druga godišnji koncert koji se organizuje u decembru – pojašnjava članica Upravnih odbora „Sač Festa” i KUD-a Tanja Vasković. – Neka od najznačajnijih priznanja koja smo dobili su srebrni i bronzani opanak u Valjevu, srebrna i zlazna plaketa Pokrajinske smotre foklora u Novom Bečeju i Bačkoj Topoli, zlatna diploma u Trebinju, prvo mesto u Zvorniku, diploma Svetog Vasilija Ostroškog koju smo dobili za istaknuti rad i nastup u rodnom mestu ovog čudotvorca i iscelitelja.

KUD trenutno ima oko 80 aktivnih članova raspoređenih u četiri grupe: mlađi dečji sastav, stariji dečji sastav, izvođački sastav i rekreativno-veteranski sastav, dok sa najmlađima radi umetnički rukovodilac Milan Damjanac iz Nove Gajdobre.

Kad već pričamo o ljudima koji kvalitet života u svom selu podižu na viši nivo, svakako da treba spomenuti i dokumentarni film koji su uradili, a koji će premijerno biti prikazan u maju i zove se „Đe ste pošli, đedovi naši”.

– Ovaj film predstavlja jedan presek, odnosno filmsku formu u kojoj se ljudi, koji su se davno doselili u Novu Gajdobru, prisećaju svog putovanja, svojih prvih dana života ovde – pričaju Gojko Kuljić i Tanja Vasković. – Film kroz razgovor sa 15-20 sagovornika donosi jednu novu sliku na te dane kada su ljudi emigrirali i kada su bili prisiljeni da dođu u svoju novu domovinu, u svoju Novu Gajdobru. Film govori i o razvoju sela, o brojnim organizacijama, KUD-ovima, školama, obrazovanju... KUD „Jovan Dučić” je producent i inicijator dokumentarnog filma, a realizuje ga u saradnji sa produkcijom „Glas zemlje Hercegovine” i novinarom Ratomirom Mijanovićem iz Trebinja.