(ФОТО, ВИДЕО ) СЛАВИ СЕ ВОДЕНИ ПОНЕДЕЉАК КОД БУЊЕВАЦА: Младићи у потрази за девојкама, фијакери, тамбураши и шарена јаја на салашу
Другог дана Ускрса, код Буњеваца се и данас чува један од најпосебнијих обичаја — Водени понедељак.
У питању је стара традиција када младићи обилазе куће у потрази за девојкама које, према обичају, треба да полију.
Некада се то чинило водом са бунара, данас углавном парфемима. Девојке узвраћају поклоном: дарују шарена јаја, зумбуле, нарцисе, па и поморанџе.
“То се увек тако ради. Нема ту велике филозофије, зна се ко кога тражи и шта следи. Ми смо сви чланови КУД “Александрово” и драго ми је да могу да учествујем у овом обичају," каже Ерсен Есеновић (20) један од поливача.
"Бежимо по целом салашу, сакривамо се, али знамо да ћемо завршити са хласном водом. На крају, то је лепо, то је део нас и нашег обичаја.Први пут учествујем," додаје Сара Ивковић Ивандекић, једна од девојака.
На салашима, нарочито у околини Суботице, обичај је и ове године спроведен с пажњом и уз пуно весеља. Младићи долазе фијакерима, обучени у народну ношњу, уз звуке тамбурице. Традиционални поздрав "Фаљен Исус! Имали цура?" чује се испред сваке куће. Ако домаћин одговори да има, процедура је јасна — следи поливање и размена поклона.
Овај обичај има и друштвену функцију. Поред забаве и игре, он је у прошлости представљао и прилику да се млади упознају, да породице ступе у контакт, и да се заједница зближи. Данас, иако је већина веза пресељена на друштвене мреже, Водени понедељак и даље има снагу да окупи људе уживо, на салашу, у природи, лицем у лице.
Према казивању старијих, некада се знало које куће се морају обићи, а девојке су се често скривале иза штала, амбара или воћњака. У фијакерима су стизали поливачи из више места, па се догађај знао претворити у право весеље. Данас, с мање села и више аутомобила, дух се задржава, али у нешто другачијем руху — често уз организацију културно-уметничких друштава или породица које свесно чувају обичај.
“Ми се трудимо да очувамо обичај. Да прижемо младима како су кадгод долазили поливачи. Трудимо се да све више младих научи обичај како би пренели својим другарима”, каже Весна Такач из КУД “Александрово”.
Традиција Водиног понедељка није својствена само Буњевцима. Слични обичаји постоје у Мађарској и Пољској, где се такође негује пракса поливања, али су у буњевачком контексту повезани с посебном симболиком: чистоћа, нови почетак, радост, и — што је посебно важно — поштовање. Наиме, није реч о задиркивању, већ о својеврсном изразу пажње и жеље за блискости.
На салашу Грге Пећерића, догађај је и ове године протекао у добром духу. Домаћин се побринуо за дочек — колачи, пиће, музика. Учесници су стигли организовано, са свих страна, и поштовали редослед кућа које се обилазе. Било је и старијих и млађих, али сви с истим циљем: да очувају оно што су наследили, не само као фолклор, него као део идентитета.
И док мириси парфема замене воду, а шарена јаја пређу из руке у руку, порука остаје иста: традиција има смисла док год има оних који је поштују.
Буњевци то, очигледно, још увек чине — с поносом и достојанством, из године у годину.
Текст, фото и видео: Сандра Иршевић