ЈЕЗИКОМАНИЈА: Претходни, не предходни
Пре неки дан добијем писмо (електронско!) од старог другара – у недоумици је! Читао је новине, у два различита листа важе другачија правила: у једном пише ПРЕТХОДНИ и ПРЕДСЕДНИК, а у другом ПРЕДХОДНИ и ПРЕТСЕДНИК... Ко је у праву, питање је сад!?
Када се у једној речи један поред другог нађу два сугласника различита по звучности, онда се они изједначавају и то увек први према другом (слаДак – слаТка)! Једначењем, сугласник прелази у свој звучни, односно безвучни парњак!
Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната (м, в, р, л, н, њ, љ, ј) јер су они неутрални по звучности.
Сложенице такође задају проблеме.
Речи као ПРЕТХОДНИ, ПРЕТЧАС, ПРЕТПРАЗНИЧНИ, ПРЕТПРОШЛИ, ПРЕТПЛАТА... у њима се врши горепоменута гласовна промена, тј. једначење сугласника по звучности!
За оног ко је несигуран - пише се и изговара ПОТПРЕДСЕДНИК!
Ово је једна од дефиниција коју можете наћи у било којој граматици српског језика и по неком правилу и језичком осећају, ми то радимо аутоматски.
Мењамо звучне у безвучне и обратно... Да би све било занимљивије - ту су изузеци!
Од овог правила одступају спојеви ДС и ДШ (где је Д звучно, а С и Ш безвучно)! Мора се рећи (а и написати!) ПОДШИШАТИ, ПРЕДСЕДНИК, ЉУДСКИ, ОДШЕТАТИ, ОДСЕЛИТИ СЕ...
У писању често остају непромењене сугласничке групе у речима страног порекла: РеНТГен, поСТДипломски, хаБСБуршки...
Наташа Мирковић
