АНГАЖОВАНИ ФИЛМ ОБИЧНОГ СВЕТА Приступно предавање Желимира Жилника у Огранку САНУ у Новом Саду
Наш познати редитељ Желимир Жилник, однедавно дописни члан Српске академије наука и уметности, одржао је приступно предавање у Огранку САНУ у Новом Саду, насловивши га „Ангажовани филм – Концепт и метод из мог искуства“, али је било речи о целој његовој пребогатој каријери, која траје готово шест деценија, мада је, не само због тога, заиста немогуће представити је тек у једној прилици.
Па ипак, кроз разговор са филмским критичарем, публицистом и уредником издаваштва у Филмском центру Србије Мирољубом Стојановићем, било је вредно покушати да се макар дотакну важни тренуци, догађаји, и периоди који су обележили његов импозантан филмски опус.
Говорио је Жилник о томе како се уопште обрео у кинематографији, са каквим се препрекама суочавао, често изазваним идеолошким несугласицама. Бројне су анегдоте, необичне ситуације, парадигматичне за целокупну друштвену ситуацију одређеног тренутка, и за уметничке преокупације, а које Жилник изабере да исприча, на специфичан начин, с тако честом дозом духовитости, коју публика као и да очекује од њега.
Говорећи о димензији Жилниковог значаја, која је, како је рекао, у нашој властитој средини мало позната, Стојановић је указао на његову дугу каријеру, спремност за нове филмске изазове, увек у потрази за новим, такође и дубоки ангажман и хуманост, ауторски потпис који стоји иза свих његових најрадикалнијих формалних иновација.
Уз пројекцију инсерата из појединих његових филмова, Жилник је овај разговор завршио освртом на сам назив предавања.
- Назвали смо ову презентацију „Ангажовани филм“. Због чега? Због тога што ја осећам и сматрам, да је у сваком од ових филмова било ангажмана екипе и учесника, да се забележе емоције, расположење, проблеми, сукоби, несреће, туге, а и неки моменти, окупљања фамилије...У том смислу, ти наши филмови, без обзира што немају експлицитан политички ангажман, мада га имају некад, рецимо на социјалном плану, могу да се сматрају једноставно филмовима у којима је уложена енергија да се, на неки начин, идентитети, успомене, и карактери тих људи, обележе, а с друге стране да се они као личности и оснаже, да та њихова комуникација, која може да буде несрећна, тужна, која може да буде можда некад и некомплетна, да ће она ипак имати једну платформу, овај наш филм, на којој ће се то сачувати и са које ће се моћи нешто од тих факата и емоција комуницирати. Значи, то није онај класичан политички или партијски ангажован филм, ни класичан ангажовани филм, него, ја бих рекао, то је ангажовани филм обичног света – истакао је Желимир Жилник.