ЈЕЗИКОМАНИЈА: Тачка, тачки, тачци
Почела је нова школска година, а многим ђацима највећи проблем и даље су гласовне промене које, успут, имају и неизбежне изузетке, тј. ситуације у којима се те промене НЕ извршавају.
Гласовна промена преласка Л у О се остварује у свим падежним облицима у једнини и множини, осим првог лица једнине: преводилац и другог лица множине: преводилаца.
Код личних имена и надимака изостаје замена гласова К, Г, Х у Ц, З, С, тзв. сибиларизација: Јованки и Луки, а не Јованци и Луци.
У новијим позајмљеницама, група - СТН остаје непромењена, и то представља одступање од гласовне промене упрошћавање сугласничких група: азбестни, аористни.
Код именица на - ИЦА, присвојни придеви на - ИН се граде тако што глас Ц заменимо гласом Ч: Миличин, не Милицин. Ово није случај код именица на - чица: девојчица - девојчицин.
До палатализације не долази код присвојних придева који су настали од личних имена која се завршавају на - КА и - ГА (Ленка - Ленкин, Олга - Олгин, Сенка - Сенкин). Она се не примењује ни код речи код којих би се палатализацијом изгубио њихов прави смисао: бака - бакин, снаха - снахин, зеко - зекин, дека - декин, слуга - слугин, коцка - коцкица, тачка - тачкица, пега - пегица, мачка - мачкица, колега - колегиница, дуг - дуги.
Такође, она се не примењује када реч губи своје значење у облицима именица испред наставка -е: граде пруге (а не граде пруже), прате војнике (а не прате војниче)...
Н. Мирковић