ЈЕЗИКОМАНИЈА: Видећемо се, не видимо се
Већина нас на крају разговора или сусрета говори – ВИДИМО СЕ и ЧУЈЕМО СЕ. Чује се и ВИДЕЋЕМО СЕ и ЧУЋЕМО СЕ, али ипак ређе. Једно је презент (садашње време), а друго је футур (будуће време).
Многи лингвисти и они који воле наш језик оспоравају исказивање будуће радње обликом презента. А да ли је ово стварно неправилно?
Обликом презента се може означити не само радња која се одвија у садашњем тренутку него и радња која тек треба да се догоди. Реч је о релативној употреби презента – презента за будућност.
У овом случају, када презентом желимо да искажемо будућу радњу, дозвољено је да се употребљавају само несвршени глаголи, и то они који значе радњу која се унапред може планирати и/или предвидети.
С обзиром на то да су глаголи ВИДЕТИ и ЧУТИ двовидски глаголи (и свршени су и несвршени, у зависности од контекста), они могу да се употребљавају у облику презента за радњу која ће се десити у будућности.
Међутим, ова два глагола могу бити несвршеног вида само уколико се односе на вид и слух, на чуло вида и чуло слуха, на способност да некога или нешто видимо, чујемо; не и на сусрет, разговор са неким.
Да закључимо, поздрави ВИДИМО СЕ и ЧУЈЕМО СЕ – у значењу ВИДЕЋЕМО СЕ и ЧУЋЕМО СЕ, ПОРАЗГОВАРАЋЕМО – не припадају стандардном језику. Њихову употребу требало би ограничити само на разговорни језик.
Н. Мирковић
