НИКАКО НЕ МОЖЕТЕ ДА СКИНЕТЕ 5 КИЛОГРАМА? Ево у чему је ствар, У ХОРМОНИМА ЈЕ ТАЈНА, А ОВО ЈЕ РЕШЕЊЕ

 

 

Гутање маслиновог уља неће изазвати инсулински одговор. Ако поједете торту са истим бројем калорија, ваш инсулин ће нагло порасти.

 

 

То су тироидни хормони, инсулин итд. И на основу ових хормона, јављају се реакције тела. Када једете угљене хидрате и протеине, инсулин расте. Постоје различити рецептори за масти и аминокиселине. Ако једете масти, ослобађате холецистокинин. Једите храну са влакнима - активирају се рецептори за истезање у стомаку. Тело реагује на многе ствари, али не и на саме калорије.

 

 

 

Али не постоји знак једнакости између калорија у 100 г броколија и 100 г крофне. То је само темељ. Идеја о калоријама је погрешна. Иначе у свету не би било тако тешке ситуације са гојазношћу. То делимично доприноси и прехрамбена индустрија: узимамо паковање хране и читамо колико калорија садржи. А ако је кола без шећера, да ли је здрава?

 

Када покушавамо да избалансирамо калорије, занемарујемо да ће испијање напитака заслађених шећером довести до масне јетре и инсулинске резистенције. Можете тренирати мишиће, али не можете тренирати јетру.

 

Тело има механизам који одређује проценат масти. Тело покушава да одржи своју оптималну тежину. И не ради се о калоријама, већ о подешавањима тежине.

 

 

Инсулин чини да се гојите. Али, ако масне ћелије достигну одређени волумен, почеће да производе лептин, који улази у мозак и смањује апетит. Као резултат тога, инсулин се смањује. Разбијањем овог механизма стимулишемо инсулин. И развијамо инсулинску резистенцију. Масне ћелије се увећавају и стимулишу лептин (појављује се отпорност на лептин). Код гојазности нема недостатка лептина, али постоји недостатак одговора. То значи да је равнотежа између инсулина и лептина важна. Корисно је снижавати инсулин на дуже време, спречавајући смањење лептина. Ово прилагођавање тежине је дуг процес.

 

 

 

90% људи једе више од три пута дневно. Када једете, тело има тенденцију да складишти енергију из хране. Енергија долази, а важно је да је акумулирате за тренутак када је нестане.

 

Када не једемо, инсулин опада и ви сагоревате ускладиштену енергију из хране. Не умиремо сваке ноћи док спавамо. Гојазност је хормонални сигнал, а не калорије. Морате пустити инсулин да опадне тако да тело почне да сагорева гликоген (складиштене масти). Ако одржавате висок ниво инсулина, нећете сагоревати масти. Инсулин је ваш сигнал за уштеду енергије. Ово је проблем са дијабетесом типа 2. Особа развија инсулинску резистенцију, што доводи до високог нивоа инсулина, што отежава губитак тежине.

 

 

Људи мисле: „Ако једем 1.200 калорија једном дневно, то је исто као да сам јео тих 1.200 калорија цео дан. Ако једете исте порције сваки сат цео дан, да ли је то исто као да поједете све у једном даху?

 

Сваки пут када једемо, стимулишемо инсулин да расте и тело да добија на тежини. Када смањимо инсулин, то је сигнал телу да промени извор енергије. Ако стално једете, ово је подешавање тела на улазно гориво. Инсулин блокира липолизу (сагоревање масти).

 

Ако је инсулин висок и једете 1200 калорија, немате приступ залихама масти јер блокира липолизу. Ако добијете 1200 калорија, сагорећете 1200 калорија. Метаболизам се мора успорити да би тело преживело. Ако одлучите да постите седам дана, инсулин ће пасти и тело ће прећи са сагоревања хране на сагоревање масти. А ако има пуно масти, зашто успоравати метаболизам?

 

Хипотеза о инсулину каже да је инсулин кључни регулатор тежине. Грешка је размишљање о угљеним хидратима као о једином покретачу за овај систем. Да ли је могуће јести дијету са високим садржајем угљених хидрата и имати низак инсулин? Да! Тајна је да не једете цео дан и једете врло мало шећера. На овај начин можете одржавати ниво инсулина на ниском нивоу.