NIKAKO NE MOŽETE DA SKINETE 5 KILOGRAMA? Evo u čemu je stvar, U HORMONIMA JE TAJNA, A OVO JE REŠENJE

 

 

Gutanje maslinovog ulja neće izazvati insulinski odgovor. Ako pojedete tortu sa istim brojem kalorija, vaš insulin će naglo porasti.

 

 

To su tiroidni hormoni, insulin itd. I na osnovu ovih hormona, javljaju se reakcije tela. Kada jedete ugljene hidrate i proteine, insulin raste. Postoje različiti receptori za masti i aminokiseline. Ako jedete masti, oslobađate holecistokinin. Jedite hranu sa vlaknima - aktiviraju se receptori za istezanje u stomaku. Telo reaguje na mnoge stvari, ali ne i na same kalorije.

 

 

 

Ali ne postoji znak jednakosti između kalorija u 100 g brokolija i 100 g krofne. To je samo temelj. Ideja o kalorijama je pogrešna. Inače u svetu ne bi bilo tako teške situacije sa gojaznošću. To delimično doprinosi i prehrambena industrija: uzimamo pakovanje hrane i čitamo koliko kalorija sadrži. A ako je kola bez šećera, da li je zdrava?

 

Kada pokušavamo da izbalansiramo kalorije, zanemarujemo da će ispijanje napitaka zaslađenih šećerom dovesti do masne jetre i insulinske rezistencije. Možete trenirati mišiće, ali ne možete trenirati jetru.

 

Telo ima mehanizam koji određuje procenat masti. Telo pokušava da održi svoju optimalnu težinu. I ne radi se o kalorijama, već o podešavanjima težine.

 

 

Insulin čini da se gojite. Ali, ako masne ćelije dostignu određeni volumen, počeće da proizvode leptin, koji ulazi u mozak i smanjuje apetit. Kao rezultat toga, insulin se smanjuje. Razbijanjem ovog mehanizma stimulišemo insulin. I razvijamo insulinsku rezistenciju. Masne ćelije se uvećavaju i stimulišu leptin (pojavljuje se otpornost na leptin). Kod gojaznosti nema nedostatka leptina, ali postoji nedostatak odgovora. To znači da je ravnoteža između insulina i leptina važna. Korisno je snižavati insulin na duže vreme, sprečavajući smanjenje leptina. Ovo prilagođavanje težine je dug proces.

 

 

 

90% ljudi jede više od tri puta dnevno. Kada jedete, telo ima tendenciju da skladišti energiju iz hrane. Energija dolazi, a važno je da je akumulirate za trenutak kada je nestane.

 

Kada ne jedemo, insulin opada i vi sagorevate uskladištenu energiju iz hrane. Ne umiremo svake noći dok spavamo. Gojaznost je hormonalni signal, a ne kalorije. Morate pustiti insulin da opadne tako da telo počne da sagoreva glikogen (skladištene masti). Ako održavate visok nivo insulina, nećete sagorevati masti. Insulin je vaš signal za uštedu energije. Ovo je problem sa dijabetesom tipa 2. Osoba razvija insulinsku rezistenciju, što dovodi do visokog nivoa insulina, što otežava gubitak težine.

 

 

Ljudi misle: „Ako jedem 1.200 kalorija jednom dnevno, to je isto kao da sam jeo tih 1.200 kalorija ceo dan. Ako jedete iste porcije svaki sat ceo dan, da li je to isto kao da pojedete sve u jednom dahu?

 

Svaki put kada jedemo, stimulišemo insulin da raste i telo da dobija na težini. Kada smanjimo insulin, to je signal telu da promeni izvor energije. Ako stalno jedete, ovo je podešavanje tela na ulazno gorivo. Insulin blokira lipolizu (sagorevanje masti).

 

Ako je insulin visok i jedete 1200 kalorija, nemate pristup zalihama masti jer blokira lipolizu. Ako dobijete 1200 kalorija, sagorećete 1200 kalorija. Metabolizam se mora usporiti da bi telo preživelo. Ako odlučite da postite sedam dana, insulin će pasti i telo će preći sa sagorevanja hrane na sagorevanje masti. A ako ima puno masti, zašto usporavati metabolizam?

 

Hipoteza o insulinu kaže da je insulin ključni regulator težine. Greška je razmišljanje o ugljenim hidratima kao o jedinom pokretaču za ovaj sistem. Da li je moguće jesti dijetu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i imati nizak insulin? Da! Tajna je da ne jedete ceo dan i jedete vrlo malo šećera. Na ovaj način možete održavati nivo insulina na niskom nivou.