СВЕЧАНОСТ У ТЕМЕЉНОЈ КУЛТУРНОЈ ИНСТИТУЦИЈИ У СОМБОРУ Српска читаоница 180 година дели судбину народа
СОМБОР: Као једна од најстаријих културних институција српског народа у Војводини, а и српству уопште, Српска читаоница „Лаза Костић“ је свечаним програмом обележила велики јубилеј – 180 година од оснивања.
Тим поводом, представљена је монографија „Српска читаоница Лаза Костић у Сомбору“, аутора др Кристијана Јерића, a присутнима се обратио и заменик председника Српске читаонице протојереј Саво Николић.
- У име Управног одбора, скупштине читаоница, свих читаоничара и грађана Сомбора којима је читаоница у срцу, могу да кажем да смо заиста срећни, поносни и захвални, те да гајимо наду да ћемо у будућности имати прилику да на овом месту представљамо оно што јесте континуитет читаонице готово два века. Ово је изузетно значајан догађај како за овај град, тако и за ово здање, у ком се налазимо. Готово два века, 180 година постојања, је нешто што заслужује дубоко поштовање - истакао је протојереј Саво Николић.
Градоначелник Антонио Ратковић истакао је да је Српска читаоница у својој дугој прошлости делила судбину свог народа, да је своју историју судбински и нераскидиво испреплетала са историјом и животом Сомбора и да је захваљујући томе постала светионик који предводнички постоји већ 180 година. Присутнима се обратила и помоћница покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Невена Баштовановић, која је истакла да Покрајински секретаријат за културу подржава рад Српске читаонице као једне од најстаријих установа културе међу Србима у Војводини.
Поводом јубилеја уручене су захвалнице за допринос као и титуле почасних чланова па су за њих проглашени Станислав Петронић, Миладин Рогач, Бранко Вранеш, Мирко Мијић и Здравко Боројевић. Јавно предузеће „Поште Србије” поводом180 година од оснивања Читаонице емитовало је пригодне поштанске маркице и ФДЦ коверте са мотивима Лазе Костића и саме Српске читаонице. Целокупан догађај улепшао је музички наступ Иве Чичовачки, студенткиње Академије уметности у Новом Саду.
М. Мћ