Нинине мустре: Цвркут као лек

Највише од свега, у тим блаженим тренуцима одмора, прија ми цвркут птица. Ти су звукови нешто најлепше што могу да пожелим док сам у природи. Нема тога баш на сваком месту. Протерали смо наше пернате другаре из скоро свих њихових природних станишта, те смо буком и шкрипом заменили њихову умилну песму. И баш зато што је све ређи, цвркут птица ми је све дражи када га чујем и уколико сам у могућности, застанем на дуже време и потпуно му се препустим.

У таквим приликама, дошла сам до закључка који је у наслову ове колумне, и радујем се да поделим своју мустру са вама. Када сам међу дрвећем и чујем цвркут птица, умирим се и склопим очи. У мислима замишљам себе како седим у том простору и како сам повезана са шумом, са небом, са земљом, и обузме ме радост због тог осећаја, па неколико удаха и издаха уживам у њему. Следећих неколико удаха и издаха, обраћам пажњу на своје дисање. Колико је смирено? Да ли ваздух глатко и неиспрекидано улази и излази из мене? Какав је осећај у носу док ваздух пролази у једном, а какав је када пролази у другом смеру?

Када ми дисање постане уједначено и мирно, онда се сконцентришем на слушање свркута око себе. Настојим да пратим један звук, да одредим одакле долази, замишљам колико је велика птичица која га производи, јер не разазнајем добро различите цвркуте. Када се довољно позабавим једним цвркутом, онда пратим неки други. Цвркут који сада већ добро познајем је песма косова. Познајем и цвркут славуја, али њега ређе срећем.

Дакле уколико се ту негде налази кос, е то онда буде посебан доживљај. На неки чудан начин, тај кос којег обично не видим, али га чујем, као да се усклади са мојим дисањем. Како кренем да дубоко удахнем, тако се он зачује у својој необичној песми продорних звукова и потпуно неухватљиве мелодије. А кроз читаво моје тело прође, са сваким његовим отпеваним тоном нека пријатна језа. При издаху ми се увек чини како се та језа спушта низ моје тело и кроз стопала одлази у земљу.

Једном ми се у мислима створила идеја како птица кроз мене комуницира са Земљом, као да сам ја неки проводник или телефонски кабел. Онда поново кренем да удишем и поново се зачује тај рески, прочишћујући звук.Те ситне вибрације које пролазе кроз моје тело, као да га протресају, и тим треперењем као да од мене отресају све што ми није потребно, што је вишак, непожељно, или ми на било који начин смета. Сваким удахом осећам као да сам лакша, живља и полетнија. А после неколико минута, или још боље пола сата проведених у том споју са цвркутом, осећам се као препорођена.

Зато сам склона да поверујем да поред осталих звучних терапија које су тако благотворне за наш организам, цвркут птица са пуним правом може да се сматра неком врстом врло пријатне, а ефектне терапије. Испробајте ову моју мустру, мада знам да није моја, јер вековима људи уживају у цвркуту птица, али само вас подсећам да може цвркутање да буде и уживање и исцељивање.