Нинине мустре: Бисери

Будући да фамилијарно немамо црту предузимљивости, нисмо се од јабука опарили, али смо уживали у дељењу, давању, поклањању, а доста их је отишло и у ракију. Ја сам неколико недеља заредом доносила јабуке тамо где сам у то време радила. У почетку су се колеге мало снебивале, било им је чудно да без повода неко стално „части“, али временом су тачно знали укусе јабука које им се допадају и задовољно су се сладили том здравом, непрсканом, поклоњеном ужином. Чак су и са других спратова долазиле колеге да се распитују има ли тог дана Нининих јабука. То ме је све много радовало.

Ја волим да дајем, леп ми је осећај. А онда сам једног дана чула како неке колеге коментаришу да се ја тим јабукама „увлачим“ другим колегама. Била сам запањена! Добро, претерујем мало, нисам била запањена, знам ја врло добро и где живим и са ким радим. Увек има паметњаковића који све виде искључиво кроз призму сопственог стања свести, то нема везе ни са државом ни са нацијом, то је једноставно стање свести до којег је појединац успео да стигне током свог живота на овој планети. Након те информације, добијем приде и стару народну изреку „Не бацај бисере пред свиње“ што ми у том тренутку буде јако смешно. Људи баш воле да праве аналогије и кад су потпуно бесмислене. Нити се моје колеге могу поредити са свињама, нити су јабуке бисери, па да не знају шта ће са њима. И тај један што је коментарисао моју дарежљивост, ако је уопште и коментарисао, урадио је то из ко зна којих, али свакако искључиво сопствених побуда, заснованих на стању свести у којем се у том тренутку налазио. Боље није умео, а да научи боље, из неког разлога није хтео и то је једноставно тако.

Сва срећа па ме је ова ситуација задесила у годинама када сам већ поприлично упознала људске карактере и престала да се ишчуђавам њиховим мотивима и поступцима. Наравно да ми је било непријатно, не бих се тога и данас тако живо сећала да сам остала потпуно равнодушна. Свакако није свеједно када чујемо нешто што сматрамо да не одговара истини, али то је један од начина да сагледамо колико смо сви исти у својим различитостима и колико сви различито доживљавамо људе и стварност око себе.

Ако већ волим да бацам бисере, јер ме то чини срећном, има да их бацам, па ако су свиње у близини, и пред свиње. Оне ионако важе за изузетно интелигентне животиње, па то што не знају чему служе бисери, можда више говори о нама него о свињама. Уосталом, и свиње могу да буду дивни кућни љубимци. Врло су уредне и чисте ако им се обезбеди адекватан простор, нежне су и мазне и веома привржене. Да живе у нормалним условима и да им поклањамо пажњу као и другим кућним љубимцима, вероватно би знале да бисери нису за јело него за украс. Све ово нисам испробала и износим ове детаље само као пример за размишљање о могућности да и људи, баш као и свиње имају потенцијал да схвате шта чему служи, али то зависи од тога у каквом су стању свести одабрали да обитавају.

Нина Мартиновић Армбрустер, "Нинине мустре" на РТВ1, средом у 15.30 часова, www.ninamartinovic.com