(FOTO) DNEVNIK U ILINCIMA Malo selo, velika srca DOKAZUJU  DA UZ RAD, SLOGU I INAT ZAJEDNO MOGU SVE

Pa možete onda misliti koliko meštanima ovog seoceta znači naša nova poseta za koju su se vala dobrano pripremili i s podacima i ićem i pićem. Tako, sedeći u nedavno okrečenoj prostoriji mesne zajednice, tik uz furunu koja je grejala toliko da su obrazi rumenili, poverenik MZ Ilinci Predrag Đurić nam je predano i hronološki nabrajao značajne datume za njihovo selo, počevši od marta 2023. godine kada mu je dodeljena pomenuta funkcija.

– Najpre nam je lepo krenulo, u aprilu smo otvorili ambulantu koja je najlepša u okolini i ima sve najmodernije instrumente – napominje naš domaćin.

Dodaje je u izgradnji učestvovala Opština Šid zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjim Vlade RS, kao i da im lekar opšte prakse dolazi triput nedeljno. 

– Nakon toga nastupaju poplave tog proleća, imali smo velikih problema, ali je lokalna samouprava, na čelu sa predsednikom Zoranom Semenovićem, pomogla da se spasimo od vode – veli naš sagovornik.

I taman kad su stali na noge i ponadali se da mogu da nastave dalje, ponovo ih je zakačilo zlo, kako kaže Đurić, i to kobnog 19. jula kada je nebom i zemljom zavladala superćelijska oluja.

– Stradale su nam kuće, zgrade, pomoćni objekti, drveće, usevi na njivama... Poljoprivrednici i dan-danas ne mogu da se oporave od štete! U nekim delovima sela je izgledalo kao da pala bomba, ali je Opština i tada pomogla, pa su jedni dobili novac za sanaciju, a drugi građevinski materijal i ljudi su bili zadovoljni – veli Predrag Đurić.

Poljoprivreda je tradicija

Zemlja u Ilincima je kvalitetna, tvrdi poljoprivrednik Vladimir Šiđanin, ali napominje da je dosta niska, zbog čega dolazi do poplava usled obilnijih padavina. Međutim, prethodnu godinu će zapamtiti po suši koja je bila kao poslednja kap nakon prethodne dve nedaće – poplave i oluje.

– Država nam sad više pomaže, ali niko ne može da utiče na vremenske neprilike koje su nam najveći problem – kaže Šiđanin, koji se bavi suvim ratarenjem na oko 300 hektara, ali je i član crkvenog odbora pri seoskom hramu Svetog Ilije. – Pola je u mom vlasništvu, a ostatak je državna, privatna i crkvena zemlja. Sejem pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i već treću godinu šećernu repu, s kojom smo pauzirali 15 godina. Mi smo upali u ovu priču, obnovili smo mehanizaciju, redovno koristimo nacionalne mere, a i šta bismo drugo kad nam je poljoprivreda tradicija.

Nekad su Ilinci bili jaki i poznati po bostanu, a danas ga, kako kažu, nema ni u baštama.

– Nemamo ni ljude koji se bave plastenicima, samo je ratarstvo kod nas. A što se tiče stočarstva, u selu imamo svega sedam krava i nijednog tovnog bika. Svinja više nema, otkako je bila kuga – pojašnjava naš sagovornik.

Kasnu jesen i zimu su 2023. godine proveli sanirajući seosko groblje, ali i divlju deponiju koja im se nalazila na samom ulazu u selo, a koje danas nema ni u tragovima. Bar ih mi nismo uočili...

– Prošla godina nam je krenula u drugom smeru, pa smo izgradili 20 metara ograde školskog dvorišta. Kupili smo materijal, organizovali smo radne akcije i sami sve uradili. Ljudi su se odazvali, bilo je baš lepo druženje – ponosan je poverenik Mesne zajednice.

 Kao dokaz nam pokazuje brojne fotografije na kojima se vidi da su akcijama učestvovali mnogi meštani svih generacija. 

– Početkom jula smo izgradili sanitarni čvor u vrtiću, a onda smo se ponovo organizovali i krečili prednju fasadu škole, pošte, mesne zajednice, Doma kulture, opravljali smo klupe. I sve to dobrovoljnim radom! Jer, što više radimo sami, više i uštedimo. U novembru smo izgradili i veliku ćupriju. Za 2025. godinu nas čeka asfaltiranje dve ulice, samo čekamo da nam odobre sredstva, ali bi trebalo i da sredimo Dom kulture jer je prokisao – veli Đurić.

Za život u Ilincima, selu koje broji 602 stanovnika po popisu i stotinak manje na spavanju, imaju sve što je potrebno – dve prodavnice, kafanu, pečenjaru, samo im fale humana i poljoprivredna apoteka.

– Kod nas ne radi samo onaj koji neće! Imamo nekoliko velikih poljoprivrednika koji samo od toga žive, dok su oni manji u problemu, ali nema kuće u kojoj nije bar njih dvoje zaposleno. Kad idete selom, u nekim dvorištima ćete videti i po tri automobila. To znači da ljudi dobro žive – kaže Đurić, te dodaje da u Ilincima sada trošnije kuće koštaju oko 10.000 evra, a „ono što liči na kuću” je bar 25.000.

Borci na ponos sela i otadžbine

Ukoliko se nameračite na internet arhivu o selu Ilinci, odmah da vam kažemo, ona je toliko štura, da „šturija” ne može biti! O nastanku sela skoro da nema ni slova, a na sajtu Opštine Šid samo piše: „O mestu Ilinci postoji legenda da je nastalo tokom XVII veka i vezano je za veliku seobu Srba iz 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.”

Ove informacije smo pak dobili i od Ilinčanina Darka Đurića koji nas je dočekao u selu, napominjući da je jedan nemački istoričar našao i podatke da su u tom mestu živeli Srbi i posle Kosovskog boja.

Istražujući dalje svaki kutak „svetom rasprostranjene mreže” (WorldWideWeb), jedino što smo uspeli da pronađemo a da potkrepljuje to stanovište jeste Fejsbuk stranica „Zanimljiva istorija i geografija” i objava iz januara 2022. godine, a u kojoj je reč o Doroteji Bugarskoj, odnosno Vidinskoj, a koja je bila „ćerka vidinskog cara Jovana Stracimira i supruga Stefana Tvrtka I Kotromanića, te i prva kraljica Srba i Bosne. Doroteja se za Tvrtka udala u mestu Sveti Ilija (danas Ilinci kod Šida), 8. decembra 1374. godine, i tako postala banija Bosne.”

U svakom slučaju, Darko Đurić nas je ukratko uputio i u nešto noviju istoriju sela, a koja obuhvata periode dva svetska rata.

– U Prvom svetskom ratu smo imali dobrovoljce, njih petorica su poginuli, a nekolicina se vratila, dok su nam u Drugom svetskom ratu stradala 132 meštana – priča naš sagovornik, napominjući da je među njima bio i njegov stric Boško Đurić čije se ime nalazi na spomeniku stradalim partizanima. – U selu smo imali dve znamenite ličnosti: ratnog predsednika sela i Sreskog Nardnooslobodilačkog odreda Teodora Maleševića Dedu, dok je u Ilincima sahranjena heroina Jelica Stanivuković Šilja, po kojoj se zove predškolska ustanova u Šidu. Nažalost, ni 1991. nas nije zaobišla, pa je tako naše selo bilo granatirano od strane Hrvatske, usled čega je stradala jedna naša starija meštanka.

Kad smo se već „razvezali” o istoriji, valja spomenuti i Fudbalski klub „Borac” koji je osnovan 1930. godine, kada je i prva lopta stigla u Ilince, doduše tada pod imenom „Soko”, da bi bio preimenovan u „Fruškogorac” i najzad, po završetku Drugog svetskog rata, a na konto hrabrih meštana koji su život dali za svoje selo i otadžbinu, dobija ime „Borac”.