REČ KRITIKE Monika Kompanjikova: Peti brod
Prevodilac: Edita Povolni Kmećko, Izdavač: Agora 2024.
Monika Kompanjikova (1979) je nagrađivana slovačka autorka koja piše prozu za odrasle i za decu. „Peti brod“ je njena treća knjiga, ovenčana najprestižnijom slovačkom književnom nagradom Anasoft litera, kasnije adaptirana u istoimeni igrani film koji je nagrađen kristalnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu.
„Peti brod“ je roman pisan kao intimna ispovest devojčice Jarke koja odrasta pored hladne majke. U pozadini Jarkinog tužnog i usamljenog detinjstva čitamo, u naznakama, i tragediju života njene majke koja, pošto je ostala trudna kao tinejdžerka (i to, potencijalno, posle seksualnog napada), nikada ne pronalazi u sebi ni dovoljno ljubavi, ni pažnje za svoju ćerku, produžavajući generacijski ciklus trauma.
Narativ meandrira između dva vremenska trenutka: Jarkinog detinjstva, i udaljene tačke u vremenu u kojoj je glavna junakinja pronalazi neku vrstu mira za sebe. Doduše, Jarkin „hepiend“ je ne samo krajnje upitan, nego i sasvim izvan granica uobičajenog ponašanja, kao i mnogo toga u ovoj knjizi. Iščašenost u smislu izmaknutosti iz većine konvencija normalnog ljudskog postupanja glavni je fokus ove knjige, i ono što je izdvaja iz mora ispovedne proze.
Umesto da se pretvori u očekivani emotivni solilokvijum ili suviše detaljnu dekonstrukciju roditeljskih figura, intimna pripovest devojčice koja odrasta u poskomunističkoj Slovačkoj kao autsajder, u predgrađu i u siromaštvu, dobija zaplet koji više liči na Goldingovog „Gospodara muva“. Pošto čezne za normalnom porodicom koju nije mogla da ima, Jarka odlučuje da je sama sebi napravi, i to na najšokantniji način – tako što krade dvoje beba blizanaca od nepoznate žene, a zatim ubeđuje stidljivog dečaka iz komšiluka da im bude „otac“. Kompanjikova se ovoj ludačkoj ideji svoje junakinje devojčice posvećuje do kraja, uvodeći nas u niz bizarnih, psihološki komplikovanih i mračnih situacija kroz koju ova „porodica“ prolazi, ne menjajući mirni, deskriptivni ton ma koliko zaplet postajao bizaran i pomeren.
Nastasja Pisarev
