overcast clouds
12°C
08.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9902
usd
108.5051
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

РЕЧ КРИТИКЕ Моника Компањикова: Пети брод

11.07.2024. 21:13 22:13
Пише:
Фото: промо

Преводилац: Едита Поволни Кмећко, Издавач: Агора 2024.

Моника Компањикова (1979) је награђивана словачка ауторка која пише прозу за одрасле и за децу. „Пети брод“ је њена трећа књига, овенчана најпрестижнијом словачком књижевном наградом Анасофт литера, касније адаптирана у истоимени играни филм који је награђен кристалним медведом на Берлинском филмском фестивалу.

„Пети брод“ је роман писан као интимна исповест девојчице Јарке која одраста поред хладне мајке. У позадини Јаркиног тужног и усамљеног детињства читамо, у назнакама, и трагедију живота њене мајке која, пошто је остала трудна као тинејџерка (и то, потенцијално, после сексуалног напада), никада не проналази у себи ни довољно љубави, ни пажње за своју ћерку, продужавајући генерацијски циклус траума.

Наратив меандрира између два временска тренутка: Јаркиног детињства, и удаљене тачке у времену у којој је главна јунакиња проналази неку врсту мира за себе. Додуше, Јаркин „хепиенд“ је не само крајње упитан, него и сасвим изван граница уобичајеног понашања, као и много тога у овој књизи. Ишчашеност у смислу измакнутости из већине конвенција нормалног људског поступања главни је фокус ове књиге, и оно што је издваја из мора исповедне прозе.

Уместо да се претвори у очекивани емотивни солилоквијум или сувише детаљну деконструкцију родитељских фигура, интимна приповест девојчице која одраста у поскомунистичкој Словачкој као аутсајдер, у предграђу и у сиромаштву, добија заплет који више личи на Голдинговог „Господара мува“. Пошто чезне за нормалном породицом коју није могла да има, Јарка одлучује да је сама себи направи, и то на најшокантнији начин – тако што краде двоје беба близанаца од непознате жене, а затим убеђује стидљивог дечака из комшилука да им буде „отац“. Компањикова се овој лудачкој идеји своје јунакиње девојчице посвећује до краја, уводећи нас у низ бизарних, психолошки компликованих и мрачних ситуација кроз коју ова „породица“ пролази, не мењајући мирни, дескриптивни тон ма колико заплет постајао бизаран и померен.          

Настасја Писарев

 

Пише:
Пошаљите коментар
РЕЧ КРИТИКЕ "Потез пером" изгубљене приче Терија Прачета

РЕЧ КРИТИКЕ "Потез пером" изгубљене приче Терија Прачета

04.07.2024. 12:41 12:43
РЕЧ КРИТИКЕ Валтер Бенјамин: „Аркаде Париза“

РЕЧ КРИТИКЕ Валтер Бенјамин: „Аркаде Париза“

26.06.2024. 18:21 18:26
РЕЧ КРИТИКЕ Зибиле Кремер: „Да ли тело нестаје“

РЕЧ КРИТИКЕ Зибиле Кремер: „Да ли тело нестаје“

19.06.2024. 11:54 12:01