BROKOLIJEM PO ŠEĆERNOJ BOLESTI Novi pristup U LEČENJU dijabetesa tip 1; DOSADAŠNJE STUDIJE su rađene na pacijentima koji boluju od DIJABETESA TIPA 2
Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti.
Procene Svetske zdravstvene organizacije su da je početkom ove decenije na planeti od dijabetesa obolelo preko 500 miliona ljudi, dok bi do 2040. taj broj mogao da naraste i do 800 miliona. Prema podacima “Batuta”, u našoj zemlji sa dijabetesom se bori oko 700.000 građana, odnosno čak 12,2 odsto populacije. Pri tome se u negde 90-95% slučajeva radi o dijabetesu tipa 2, dok je dijabetes tipa 1 registrovan kod preostalih 5-10% obolelih.
- Dijabetes tipa 1 smo nekada zvali juvenilni dijabetes, jer se uglavnom registrovao u ranom detinjstvu. No, danas znamo da se oko 50% novootkrivenih slučajeva dijabetesa tipa 1 viđa kod osoba koje su i starije od 20 godina. Za tip 1 je važno da je u pitanju multisistemska bolest, koja nosi i biohemijske, i anatomske, i strkturalne konsekvence – upozorava dr Mirjana Šumarac Dumanović, redovni profesor interne medicine i endokrinologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Ona je deo istraživačkog tima naučnika sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, te Biološkog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, oformljenog u cilj ispitivanja potencijala novih pristupa u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 1. Njima se kao spoljni saradnik pridružio dr Miloš Filipović, rukovodilac istraživačke grupe na Leibniz Institute for Analytical Sciences u Dortmundu, čija je ekspertiza usmerena ka razumevanja osnovnih hemijskih procesa u unutarćelijskim metaboličkim putevima sve do regulacije i lečenja različitih patoloških stanja.
- U osnovi nastanka i progresije dijabetesa nalazi se proces ćelijske smrti, kako β ćelija pankreasa, ključnih ćelija za produkciju insulina, tako i ćelija organa koji su podložni razvoju dijabetičnih komplikacija. Stoga, jedan od najvećih napora u lečenju dijabetesa danas, kao i cilj našeg projekta, koji smo nazvali DiaSulFer, jeste pronalaženje pristupa za sprečavanje umiranja ćelija i posledično propadanje tkiva pogođenih dijabetesom – kaže nam dr Vesna Otašević, naučna savetnica na Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, inače rukovodilac pomenutog projekta, čija se realizacija finansira kroz program „Prizma“ Fonda za nauku Republike Srbije.
U projektu DiaSulFer se problemu umiranja ćelija prilazi iz nekoliko novih uglova, a jedan se odnosi na stišavanje, odnosno zaustavljanje specifičnog tipa ćelijske smrti - feroptoze. Feroptoza je, naime, proces ćelijske smrti zavisan od gvožđa, a prethodna istraživanja su pokazala da je upravo ona uključena u propadanje ćelija u dijabetesu i dijabetičnim komplikacijama. U cilju suprimacije feroptoze koristiće se različiti, sintetski i prirodni, donori vodonik-sulfida, čiji metaboliti se smatraju jako važnim molekulima koji regulišu najznačajnije procese u ćeliji, i to tzv. persulfidacijom.
- U osnovi, naša ideja je da utvrdimo obrasce persulfidacije, posebno proteina koji kontrolišu proces feroptoze u dijabetesu. A da bismo u projektu obezbedili željenu efikasnu persulfidaciju, pošli smo od toga da ćemo u studiji koristiti, pored direktnih donora samog vodonik-sulfida, takođe i donore njegovih reaktivnih metabolita, koji su se pokazali efikasnim u procesu persulfidacije. Eksperimenti će se u prve dve faze izvoditi na animalnim modelima, kako bi se razjasnio mehanizam delovanja donora i potom odabrali oni sa najboljim antiferoptotskim potencijalom. Treća faza je humana studija, gde bi se ipitivali efekti prirodnih donora kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1. U svakom slučaju, primena ovih specifičnih prirodnih i sintetskih donora vodonik-sulfida ima za krajnji cilj moguće uvođenje ovih supstanci u kliničku praksu – pojašnjava dr Vesna Otašević.
Inače, u pomenutu kliničku studiju biće uključeno 60 pacijenata obolelih od dijabetesa tip 1. U pitanju su osobe muškog pola koje nemaju duže trajanje obolenja od 15 godina. Oni će biti podeljeni u dve grupe – kontrolnu grupu, koja će dobijati placebo, i tzv. interventnu grupu, koja će dobijati sulforafan. Ovo jedinjenje je prirodni donor vodonik-sulfida i u velikim se količinama nalazi u namirnicama kao što je brokoli. Do sada se znalo da sulforafan ima jaka antimikrobna, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, ali se pokazalo da ima i značajno antiferoptotsko dejstvo.
- Na početku studije uzeće se serum pacijenata i utvrditi glavni biohemijski, metabolički, inflamatorni i feroptotski parametri. Isti parametri će se analizirati i posle tri meseca terapije sulforafanom i pokušaćemo da utvrdimo antidijabetični efekat ovog jedinjenja – kaže nam dr Ksenija Veličković, docent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. - Sve slične dosadašnje studije su rađene na pacijentima koji boluju od dijabetesa tipa 2. U tom smislu je naša grupa pionir u ovom polju, te će ova studija sigurno doprineti novim saznanjima o patologiji dijabetesa tipa 1. A verujemo da će doneti i neki novi pristup u lečenju ovog obolenja. I ne samo u lečenju, već možda i u prevenciji, ali i smanjenju komplikacija.
Miroslav Stajić