BROKOLIJEM PO ŠEĆERNOJ BOLESTI Novi pristup U LEČENJU dijabetesa tip 1; DOSADAŠNJE STUDIJE su rađene na pacijentima koji boluju od DIJABETESA TIPA 2

Procene Svetske zdravstvene organizacije su da je početkom ove decenije na planeti od dijabetesa obolelo preko 500 miliona ljudi, dok bi do 2040. taj broj mogao da naraste i do 800 miliona. Prema podacima “Batuta”, u našoj zemlji sa dijabetesom se bori oko 700.000 građana, odnosno  čak 12,2 odsto populacije. Pri tome se u negde 90-95% slučajeva radi o dijabetesu tipa 2, dok je dijabetes tipa 1 registrovan kod preostalih 5-10% obolelih.

- Dijabetes tipa 1 smo nekada zvali juvenilni dijabetes, jer se uglavnom registrovao u ranom detinjstvu. No, danas znamo da se oko 50% novootkrivenih slučajeva dijabetesa tipa 1 viđa kod osoba koje su i starije od 20 godina. Za tip 1 je važno da je u pitanju multisistemska bolest, koja nosi i biohemijske, i anatomske, i strkturalne konsekvence – upozorava dr Mirjana Šumarac Dumanović, redovni profesor interne medicine i endokrinologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Ona je deo istraživačkog tima naučnika sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, te Biološkog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, oformljenog u cilj ispitivanja potencijala novih pristupa u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 1. Njima se kao spoljni saradnik pridružio dr Miloš Filipović, rukovodilac istraživačke grupe na Leibniz Institute for Analytical Sciences u Dortmundu, čija je ekspertiza usmerena ka razumevanja osnovnih hemijskih procesa u unutarćelijskim metaboličkim putevima sve do regulacije i lečenja različitih patoloških stanja.

- U osnovi nastanka i progresije dijabetesa nalazi se proces ćelijske smrti, kako β ćelija pankreasa, ključnih ćelija za produkciju insulina, tako i ćelija organa koji su podložni razvoju dijabetičnih komplikacija.  Stoga, jedan od najvećih napora u lečenju dijabetesa danas, kao i cilj našeg projekta, koji smo nazvali DiaSulFer, jeste pronalaženje pristupa za sprečavanje umiranja ćelija i posledično propadanje tkiva pogođenih dijabetesom – kaže nam dr Vesna Otašević, naučna savetnica na Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, inače rukovodilac pomenutog projekta, čija se realizacija finansira kroz program „Prizma“ Fonda za nauku Republike Srbije.

U projektu DiaSulFer se problemu umiranja ćelija prilazi iz nekoliko novih uglova, a jedan se odnosi na stišavanje, odnosno zaustavljanje specifičnog tipa ćelijske smrti -  feroptoze. Feroptoza je, naime, proces ćelijske smrti zavisan od gvožđa, a prethodna istraživanja su pokazala da je upravo ona uključena u propadanje ćelija u dijabetesu i dijabetičnim komplikacijama. U cilju suprimacije feroptoze koristiće se različiti, sintetski i prirodni, donori vodonik-sulfida, čiji metaboliti se smatraju jako važnim molekulima koji regulišu najznačajnije procese u ćeliji, i to tzv. persulfidacijom. 

- U osnovi, naša ideja je da utvrdimo obrasce persulfidacije, posebno proteina koji kontrolišu proces feroptoze u dijabetesu. A da bismo u projektu obezbedili željenu efikasnu persulfidaciju, pošli smo od toga da ćemo u studiji koristiti, pored direktnih donora samog vodonik-sulfida, takođe i donore njegovih reaktivnih metabolita, koji su se pokazali efikasnim u procesu persulfidacije. Eksperimenti će se u prve dve faze izvoditi na animalnim modelima, kako bi se razjasnio mehanizam delovanja donora i potom odabrali oni sa najboljim antiferoptotskim potencijalom. Treća faza je humana studija, gde bi se ipitivali efekti prirodnih donora kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1. U svakom slučaju, primena ovih specifičnih prirodnih i sintetskih donora vodonik-sulfida ima za krajnji cilj moguće uvođenje ovih supstanci u kliničku praksu – pojašnjava dr Vesna Otašević.

Inače, u pomenutu kliničku studiju biće uključeno 60 pacijenata obolelih od dijabetesa  tip 1. U pitanju su osobe muškog pola koje nemaju duže trajanje obolenja od 15 godina. Oni će biti podeljeni u dve grupe – kontrolnu grupu, koja će dobijati placebo, i tzv. interventnu grupu, koja će dobijati sulforafan. Ovo jedinjenje je prirodni donor vodonik-sulfida i u velikim se količinama nalazi u namirnicama kao što je brokoli. Do sada se znalo da sulforafan ima jaka antimikrobna, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, ali se pokazalo da ima i značajno antiferoptotsko dejstvo.

- Na početku studije uzeće se serum pacijenata i utvrditi glavni biohemijski, metabolički, inflamatorni i feroptotski parametri. Isti parametri će se analizirati i posle tri meseca terapije sulforafanom i pokušaćemo da utvrdimo antidijabetični efekat ovog jedinjenja – kaže nam dr Ksenija Veličković, docent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. - Sve slične dosadašnje studije su rađene na pacijentima koji boluju od dijabetesa tipa 2.  U tom smislu je naša grupa pionir u ovom polju, te će ova studija sigurno doprineti novim saznanjima o patologiji dijabetesa tipa 1. A verujemo da će doneti i neki novi pristup u lečenju ovog obolenja. I ne samo u lečenju, već možda i u prevenciji, ali i smanjenju komplikacija.

Miroslav Stajić