БРОКОЛИЈЕМ ПО ШЕЋЕРНОЈ БОЛЕСТИ Нови приступ У ЛЕЧЕЊУ дијабетеса тип 1; ДОСАДАШЊЕ СТУДИЈЕ су рађене на пацијентима који болују од ДИЈАБЕТЕСА ТИПА 2

Процене Светске здравствене организације су да је почетком ове деценије на планети од дијабетеса оболело преко 500 милиона људи, док би до 2040. тај број могао да нарасте и до 800 милиона. Према подацима “Батута”, у нашој земљи са дијабетесом се бори око 700.000 грађана, односно  чак 12,2 одсто популације. При томе се у негде 90-95% случајева ради о дијабетесу типа 2, док је дијабетес типа 1 регистрован код преосталих 5-10% оболелих.

- Дијабетес типа 1 смо некада звали јувенилни дијабетес, јер се углавном регистровао у раном детињству. Но, данас знамо да се око 50% новооткривених случајева дијабетеса типа 1 виђа код особа које су и старије од 20 година. За тип 1 је важно да је у питању мултисистемска болест, која носи и биохемијске, и анатомске, и стрктуралне консеквенце – упозорава др Мирјана Шумарац Думановић, редовни професор интерне медицине и ендокринологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Мултидисциплинарног центра за лечење гојазности Универзитетског клиничког центра Србије.

Она је део истраживачког тима научника са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, те Биолошког и Медицинског факултета Универзитета у Београду, оформљеног у циљ испитивања потенцијала нових приступа у превенцији и лечењу дијабетеса типа 1. Њима се као спољни сарадник придружио др Милош Филиповић, руководилац истраживачке групе на Леибниз Институте фор Analytical Сциенцес у Дортмунду, чија је експертиза усмерена ка разумевања основних хемијских процеса у унутарћелијским метаболичким путевима све до регулације и лечења различитих патолошких стања.

- У основи настанка и прогресије дијабетеса налази се процес ћелијске смрти, како β ћелија панкреаса, кључних ћелија за продукцију инсулина, тако и ћелија органа који су подложни развоју дијабетичних компликација.  Стога, један од највећих напора у лечењу дијабетеса данас, као и циљ нашег пројекта, који смо назвали ДиаСулФер, јесте проналажење приступа за спречавање умирања ћелија и последично пропадање ткива погођених дијабетесом – каже нам др Весна Оташевић, научна саветница на Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, иначе руководилац поменутог пројекта, чија се реализација финансира кроз програм „Призма“ Фонда за науку Републике Србије.

У пројекту ДиаСулФер се проблему умирања ћелија прилази из неколико нових углова, а један се односи на стишавање, односно заустављање специфичног типа ћелијске смрти -  фероптозе. Фероптоза је, наиме, процес ћелијске смрти зависан од гвожђа, а prеthodna истраживања су показала да је управо она укључена у пропадање ћелија у дијабетесу и дијабетичним компликацијама. У циљу супримације фероптозе користиће се различити, синтетски и природни, донори водоник-сулфида, чији метаболити се сматрају јако важним молекулима који регулишу најзначајније процесе у ћелији, и то тзв. персулфидацијом. 

- У основи, наша идеја је да утврдимо обрасце персулфидације, посебно протеина који контролишу процес фероптозе у дијабетесу. А да бисмо у пројекту обезбедили жељену ефикасну персулфидацију, пошли смо од тога да ћемо у студији користити, поред директних донора самог водоник-сулфида, такође и доноре његових реактивних метаболита, који су се показали ефикасним у процесу персулфидације. Експерименти ће се у прве две фазе изводити на анималним моделима, како би се разјаснио механизам деловања донора и потом одабрали они са најбољим антифероптотским потенцијалом. Трећа фаза је хумана студија, где би се ипитивали ефекти природних донора код пацијената са дијабетесом типа 1. У сваком случају, примена ових специфичних природних и синтетских донора водоник-сулфида има за крајњи циљ могуће увођење ових супстанци у клиничку праксу – појашњава др Весна Оташевић.

Иначе, у поменуту клиничку студију биће укључено 60 пацијената оболелих од дијабетеса  тип 1. У питању су особе мушког пола које немају дуже трајање оболења од 15 година. Они ће бити подељени у две групе – контролну групу, која ће добијати плацебо, и тзв. интервентну групу, која ће добијати сулфорафан. Ово једињење је природни донор водоник-сулфида и у великим се количинама налази у намирницама као што је броколи. До сада се знало да сулфорафан има јака антимикробна, антиинфламаторна и антиоксидативна својства, али се показало да има и значајно антифероптотско дејство.

- На почетку студије узеће се серум пацијената и утврдити главни биохемијски, метаболички, инфламаторни и фероптотски параметри. Исти параметри ће се анализирати и после три месеца терапије сулфорафаном и покушаћемо да утврдимо антидијабетични ефекат овог једињења – каже нам др Ксенија Величковић, доцент на Биолошком факултету Универзитета у Београду. - Све сличне досадашње студије су рађене на пацијентима који болују од дијабетеса типа 2.  У том смислу је наша група пионир у овом пољу, те ће ова студија сигурно допринети новим сазнањима о патологији дијабетеса типа 1. А верујемо да ће донети и неки нови приступ у лечењу овог оболења. И не само у лечењу, већ можда и у превенцији, али и смањењу компликација.

Мирослав Стајић