Krenuli od nekoliko polica pa napunili celu kuću: BRAČNI PAR IZ NOVOG BEČEJA IMA NEOBIČAN HOBI, udruženim snagama skupili preko hiljadu čajnika

Devojčice su nekada skupljale salvete, a one starije generacije, posebno muška populacija, skupljala je bedževe, marke pa i novac. Međutim, hobi novobečejke Marije Kasaš je za mnoge pravo iznenađenje i "čudo" jer Marija sakuplja ni manje ni više nego - čajnike.

- Nama se čajnici dopadaju i na prvi pogled su jako lepi, a u porodici je moj deda skupljao čajnike koji je iz 1936. On je bio prvi, posle smo sve ostale nabavljali uglavnom na buvljacima i pijacama, najčešće na Najlonu. Svaki čajnik nam je lep - započinje priču ova simpatična i nasmejana žena, inače tehnolog u penziji.

Problem sa skladištenjem

Priseća se da je skupljanje čajnika počelo pre nekih 20 godina, a kako su već deset godina u penziji i ona i suprug Aleksandar Kasaš, univerzitetski profesor istorije, imaju više vremena da se posvete ovom hobiju.

- Imali smo problem sa skladištenjem. Prvo su bili upakovani u kutije dok nismo uradili jednu pa drugu pa treći policu, ali nam je sve to bilo malo jer smo samo nabavljali i kupovali nove. U svakoj sobi ima po jedna, dve ili tri police i sada su svi čajnici izloženi, nema ih upakovanih - kaže Marija Kasaš.

I njen suprug ima svoj hobi, a to je skupljanje slika novobečejskih umetnika. Prema njegovoj proceni, ima ih oko 200 pa se prepliću sa čajnicima, to dovodi do posebnog osećaja kada se ispija čaj u takvom okruženju, kao da ste u galeriji.

Kako kaže, tačan broj čajnika ne zna, jer su "odustali" kada su došli do brojke od 500.

- U svakom ovom segmentu ima po šest do sedam čajnika, pa je neka procena da ih ima negde oko 1000. Suprug kaže da je i više, a teško je izbrojati. Predlagali su nam da ubacujemo u svaki čajnik po broj, ali to nam i nije toliko bitno, nije nam bitan broj - kaže sagovornica.

Objasnila je Marija Kasaš i kako ide proces posle kupovine čajnika.

- Znali smo i po 10 čajnika da kupimo odjednom. Čim dođemo, operemo čajnik pa se onda traži mesto, posebno ako ima posudu za mleko za šećer i onda ga skladištimo. Imamo i komplete, setove ali to zauzima puno mesta, više smo za to da je samo čajnik, ali drage su nam i po dve šolje - kaže ona.

Ima i vrednih komada

Iako o ceni ne razgovaraju, niti ih ona preterano zanima, ali supružnici tvrde da poseduju i neke vredne komade.

- Imamo i cenjenijih do par hiljada, a ima nekih koje smo kupovali i za 50 dinara. Najcenjeni je pretpostavljam stari Žolnaj, mislim da je urađen za neku familiju jer ima monogram urađen i da je po narudžbini. Svi su stari oko 200 godina. Po grbu odnosno obeležju na poleđini možemo otkriti poreklo. Neki ima u sebi i neku godinu i monogram umetnika koji je oslikavao. Čajnici se peku od 1200 do 1400 stepeni, posle se ručno oslikavaju i oni su cenjeniji. Imamo Rozentalove, Žolnaje, Majsenove, Herendije i to su sve svetske marke čajnika. Imamo po koji od njih ali nemamo sve - nasmejano nam kaže ova novobečejka.

Iako ih ima "mali milion", Marija tvrdi da ipak može da i dalje proceni da li neki čajnik imaju u kolekciji ili ne, ali se uvek konsultuju oko toga.

- Trudimo se da znamo svaki detalj, a umeji da se razlikuju po malom detalju recimo po poklopcu, po dršci, po veličini. Često se konsultujemo suprug i ja oko toga da li neki čajnik imamo ili ne. Iako ih ima puno, dobro se držimo i umemo da prepoznamo da li ih imamo - kaže ona i otkriva tajnu u pripremi čaja.

Marija kaže da se čaj ne kuva već se servira. Sipa se vrela voda u čajnik i stavlja se onoliko kašičica koliko će ljudi piti taj čaj i jedna se dodaje više za čajnik.

Dešavalo se i da se razbije čajnik

Jedno od pitanja koje mnoge zanima jeste da li se desilo da u nepažnji ili nekom drugom nezgodom - neki čajnik razbije.

- Dešavalo se i da razbijemo baš sad na ovoj poslednjoj izložbi. U kutiji su bili svi čajnici upakovani i jedan nije i kako smo izručili kutiju, tako je jedan pao i razbio se. Bilo nam je žao ali šta da se radi, naći ćemo takav isti. Nije nam se ni u transportu desilo, a kažu da se mora desiti makar 10 odsto škarta. Međutim, mi koje smo odneli, tako su i vraćeni. Mi ne prodajemo, samo kupujemo. Poklanjali smo čajnike kada znamo da imamo neki isti, pa odnesemo na poklon - kaže Marija Kasaš.

Osim na pijacama, oni su kupovali čajnike u antikvarnicama gde procene da li je za njihov budžet. Imaju ruske, mađarske, ali najviše zaječarske i iz Titovog velesa.

- Prijatelji i rodbina se čude kada dođu, ali nisu baš mnogo oduševljeni. Kažu da ih imamo baš mnogo, pa kako ćemo sa njima, ali nam ništa ne zameraju već podržavaju. Lepo im je, ali se nikada ne bi upustili u to - nasmejano kaže Marija, koja nije jedina koja se bavi ovom vrstom hobija. Kako kaže, postoje ljudi iz Novog Sada, Bačke Palanke, Kikinde koji su u ovome, ali se samo čuju, još uvek nisu posetili jedni druge.

Ipak, ono što je najvažnije kod ovolikog broja "osetljivih" predmeta, jeste kako ih održavati.

- Održava ih moj suprug, on je jako pedantan i strpljiv. Sve skine i vrati na policu. Ja sam nervoznija, brže bih da završim, on ima više strpljenja. Nekad uradi sve sam, a nekad bude radna akcija. Ne može se sve odjednom, treba tu vreme, a mora se popeti na merdevine, pa ide polica po policu, umori se on. Jako sam zadovoljna kako to lepo uradi.

Prva izložba pre 20 godina

Rekla nam je da su prvu izložbu imali pre 20 godina, da su u međuvremenu izlagali nekoliko puta, da bi se razvila ideja da ponovo izlažu tamo gde su i počeli.

- Izlagali smo u Gerontološkom centru pre 20 godina, gde smo izložili oko 60 čajnika. Bili su tu i aranžmani, sa kutijama čaja, baš lep ugođaj. Suprug je pričao o istoriji čaja, ćerka je na video-bimu slikama predstavljala čajnike, a jedna naša prijateljica je pričala o lekovitosti čaja, pošto je lekar. Potom smo izlagali u Sremskim Karlovcima gde je bilo oko 120 čajnika u prostoru Muzeja grada. Jako mi se dopao prostor, mada su oni tamo bili zabrinuti da se nešto ne daj bože ne razbije, ali ja nisam imala taj strah, samo neka se to vidi - kaže Marija i dodaje:

- Moje ispunjenje sna je izlaganje na Tvrđavu za vreme Egzita. Bilo je prelepo, s jedne strane su bili Titovi pokloni koje je dobio za života, a sa druge strane su bili čajnici. Nadam se da će svaki posetilac poneti bar uspomenu na jedan čajnik. Potom, imali smo izložbu ovde u Glavaševoj kući u Novom Bečeju i postoji ideja da ponovo izlažemo u Gerontološkom centru - kaže nam sagovornica.

Šta će biti sa čajnicima, ko će ih preuzeti još uvek nemaju ideju, jer kako kažu ćerka nema neku tendenciju ka ovom hobiju, a najverovatnije će pokloniti nekom muzeju ili nekome ko želi da ima privatnu zbirku.

Ona.rs