Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

БРОКОЛИЈЕМ ПО ШЕЋЕРНОЈ БОЛЕСТИ Нови приступ У ЛЕЧЕЊУ дијабетеса тип 1; ДОСАДАШЊЕ СТУДИЈЕ су рађене на пацијентима који болују од ДИЈАБЕТЕСА ТИПА 2

23.06.2024. 10:12 10:41
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних болести.

Процене Светске здравствене организације су да је почетком ове деценије на планети од дијабетеса оболело преко 500 милиона људи, док би до 2040. тај број могао да нарасте и до 800 милиона. Према подацима “Батута”, у нашој земљи са дијабетесом се бори око 700.000 грађана, односно  чак 12,2 одсто популације. При томе се у негде 90-95% случајева ради о дијабетесу типа 2, док је дијабетес типа 1 регистрован код преосталих 5-10% оболелих.

- Дијабетес типа 1 смо некада звали јувенилни дијабетес, јер се углавном регистровао у раном детињству. Но, данас знамо да се око 50% новооткривених случајева дијабетеса типа 1 виђа код особа које су и старије од 20 година. За тип 1 је важно да је у питању мултисистемска болест, која носи и биохемијске, и анатомске, и стрктуралне консеквенце – упозорава др Мирјана Шумарац Думановић, редовни професор интерне медицине и ендокринологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Мултидисциплинарног центра за лечење гојазности Универзитетског клиничког центра Србије.

Она је део истраживачког тима научника са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, те Биолошког и Медицинског факултета Универзитета у Београду, оформљеног у циљ испитивања потенцијала нових приступа у превенцији и лечењу дијабетеса типа 1. Њима се као спољни сарадник придружио др Милош Филиповић, руководилац истраживачке групе на Леибниз Институте фор Analytical Сциенцес у Дортмунду, чија је експертиза усмерена ка разумевања основних хемијских процеса у унутарћелијским метаболичким путевима све до регулације и лечења различитих патолошких стања.

- У основи настанка и прогресије дијабетеса налази се процес ћелијске смрти, како β ћелија панкреаса, кључних ћелија за продукцију инсулина, тако и ћелија органа који су подложни развоју дијабетичних компликација.  Стога, један од највећих напора у лечењу дијабетеса данас, као и циљ нашег пројекта, који смо назвали ДиаСулФер, јесте проналажење приступа за спречавање умирања ћелија и последично пропадање ткива погођених дијабетесом – каже нам др Весна Оташевић, научна саветница на Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, иначе руководилац поменутог пројекта, чија се реализација финансира кроз програм „Призма“ Фонда за науку Републике Србије.

У пројекту ДиаСулФер се проблему умирања ћелија прилази из неколико нових углова, а један се односи на стишавање, односно заустављање специфичног типа ћелијске смрти -  фероптозе. Фероптоза је, наиме, процес ћелијске смрти зависан од гвожђа, а prеthodna истраживања су показала да је управо она укључена у пропадање ћелија у дијабетесу и дијабетичним компликацијама. У циљу супримације фероптозе користиће се различити, синтетски и природни, донори водоник-сулфида, чији метаболити се сматрају јако важним молекулима који регулишу најзначајније процесе у ћелији, и то тзв. персулфидацијом. 

- У основи, наша идеја је да утврдимо обрасце персулфидације, посебно протеина који контролишу процес фероптозе у дијабетесу. А да бисмо у пројекту обезбедили жељену ефикасну персулфидацију, пошли смо од тога да ћемо у студији користити, поред директних донора самог водоник-сулфида, такође и доноре његових реактивних метаболита, који су се показали ефикасним у процесу персулфидације. Експерименти ће се у прве две фазе изводити на анималним моделима, како би се разјаснио механизам деловања донора и потом одабрали они са најбољим антифероптотским потенцијалом. Трећа фаза је хумана студија, где би се ипитивали ефекти природних донора код пацијената са дијабетесом типа 1. У сваком случају, примена ових специфичних природних и синтетских донора водоник-сулфида има за крајњи циљ могуће увођење ових супстанци у клиничку праксу – појашњава др Весна Оташевић.


У хуманој студији ће једна група пацијената добијати сулфорафан, којег у обиљу има у намирницама као што је броколи

Иначе, у поменуту клиничку студију биће укључено 60 пацијената оболелих од дијабетеса  тип 1. У питању су особе мушког пола које немају дуже трајање оболења од 15 година. Они ће бити подељени у две групе – контролну групу, која ће добијати плацебо, и тзв. интервентну групу, која ће добијати сулфорафан. Ово једињење је природни донор водоник-сулфида и у великим се количинама налази у намирницама као што је броколи. До сада се знало да сулфорафан има јака антимикробна, антиинфламаторна и антиоксидативна својства, али се показало да има и значајно антифероптотско дејство.

- На почетку студије узеће се серум пацијената и утврдити главни биохемијски, метаболички, инфламаторни и фероптотски параметри. Исти параметри ће се анализирати и после три месеца терапије сулфорафаном и покушаћемо да утврдимо антидијабетични ефекат овог једињења – каже нам др Ксенија Величковић, доцент на Биолошком факултету Универзитета у Београду. - Све сличне досадашње студије су рађене на пацијентима који болују од дијабетеса типа 2.  У том смислу је наша група пионир у овом пољу, те ће ова студија сигурно допринети новим сазнањима о патологији дијабетеса типа 1. А верујемо да ће донети и неки нови приступ у лечењу овог оболења. И не само у лечењу, већ можда и у превенцији, али и смањењу компликација.

Мирослав Стајић

Пише:
Пошаљите коментар