NININE MUSTRE: Pucanje po šavovima
Da li su solarne oluje, položaji meseca ili nešto treće čime mi ljudi volimo da objasnimo neka neobična stanja u kojima se nalazimo, ali ovo što se događa u našem okruženju postaje neizdrživo. Ljudi stvarno pucaju po šavovima.
Kud god se okrenem vidim neke teške situacije, paradokse i probleme. Dok slušam kako se osoba žali kako su ljudi postali okrutni, vidim istu tu osobu kako urla na „nesposobnu konobaricu” koja je slučajno prosula vodu. Dok se druga osoba žali kako svi stalno varaju i manipulišu, ona pokušava da pobegne sa mesta udesa, jer „ne vidi” u čemu je njena krivica.
Primera svakodnevno ima tako mnogo da ih je besmisleno i nabrajati. Samu sebe uhvatim u situaciji da radim baš ono protiv čega se na neki način borim, ali sam srećom prestala da se ljutim na sebe zbog toga, nego mi je drago što to uopšte primećujem, jer u tim momentima vidim priliku da se popravim, da porastem, da nešto na bolje u sebi promenim.
Svi smo čuli Gandijev poziv da budemo ona promena koju želimo da vidimo u svetu, ali i dalje većina nas očekuje od drugih da se menjaju, dok sebe nekako ne ubrajamo u pozvane da se tome i sami priključimo. Nije lako, naravno da nije lako. Već je i samo primećivanje sopstvenih večno ponavljajućih obrazaca ponašanja bolno i teško prihvatljivo, ali je ipak znak da se nešto pomera, znak da se svest proširuje i da polako počinje da se vidi šira slika.
A emocije su kako sam saznala na jednom zanimljivom predavanju, naša najsnažnija energija. One predstavljaju ogroman potencijal da menjamo svoju stvarnost u željenom pravcu, ali mi ih se plašimo, ne raspoznajemo ih, znamo samo da li nam prijaju ili ne prijaju i ne umemo da iskoristimo tu snagu kojom nas zapljuskuju u pravcu nečeg korisnog za sebe i za druge. Odavno smo osakaćeni nedostatkom razumevanja pa čak i prepoznavanja sopstvenih emocija.
Otuđili smo se od njih i naravno da ih se plašimo, jer nas prirodno plaši sve što nam nije poznato i blisko. Kako se to uopšte dogodilo kada smo mi ljudska bića pre svega emotivna bića? Zašto je postalo nepoželjno biti emotivan? I zašto je popularnije ono što je nečovečnije?
Nemam odgovor na ta pitanja, ali mi je jasno da će ovo pucanje po šavovima da se nastavi u još većoj meri i da je od izuzetne važnosti da sebe što bolje upoznamo, da učimo da raspoznajemo emocije, da učimo kako da se sa njima uskladimo i da njihovu energiju iskoristimo za nešto dobro, a ne za laganje, prevare i manipulaciju.
Sva sreća pa raste broj stručnjaka, terapeuta i iscelitelja koji će nam pomoći da ispočetka upoznamo sebe i svoje ljudske osobine, pa da već jednom krenemo u tom dugo željenom, boljem smeru.
Nina Martinović Armbruster
