NININE MUSTRE: Seme
Tokom nabavke namirnica na lokalnoj pijaci poželela sam da kupim mandarine i krenula sam u potragu za onima koje će me „pozvati“.
Tako najčešće biram voće i povrće,čekam da mi neko od njih posebno privuče pažnju. Obilazeći tezge, naišla sam na brdo lepo poređanih mandarina, a iza brda prodavac je ponosno pokazivao na papir i glasno čitao natpis: „Bez semenki“. Rekla sam mu u prolazu da me baš to što nemaju semenki odbija da ih kupim. Prezrivo je odmahnuo rukom smatrajući me previše izbirljivom i čula sam ga kako je prokomentarisao „Nekima se nikako ne može udovoljiti“.
Setila sam se jednog vica u kojem žena na pijaci pita prodavca da li su jagode koje prodaje genetski modifikovane, a jagode joj odgovore: „Niiiismoooo“. Jeste da mi crni humor nije omiljena vrsta humora, ali ovaj vic je tako slikovit. Jagode koje su toliko izmenjene da su progovorile u svetlu svega što se trenutno dešava, uopšte ne izgledaju kao naučna fantastika, nego veoma bliska budućnost.
Tužna mi je pomisao da više ni na pijaci nema izvornih uzgajivača voća i povrća ili su u malom broju. Uglavnom su to nakupci koji prodaju ono što im se najviše isplati, a to su proizvodi iz masovne proizvodnje, oni koji su najjeftiniji, koji se ne kvare, ne propadaju i naizgled su savršeni.
A ljudi ne razmišljaju baš mnogo nego kupuju ono što im serviraju. Ne pitaju se kako niču divlje trešnje i višnje u prirodi. Ne znaju da ptice ne svare semenke plodova koje pojedu, pa ih sa svojim izmetom negde po šumama i livadama ostavljaju, a onda iz njih nikne voćka. Izgleda da više niko o tome ne uči decu kojoj problem predstavlja ako naiđu na semenku u grožđu ili madarini.
A informacija koju kroz takvu hranu dobijaju, našim ćelijama govori da ni one ne treba da se razvijaju i razmnožavaju, pa se onda pitamo zašto sterilitet dostiže astronomske cifre među mladim parovima koji žele, a ne mogu da imaju decu.
Ne krivim ja ni slučajno prodavce sa pijace. Ali krivim one koji od njih te jalove plodove kupuju, jer na taj način svoju decu osakaćuju. Izmenjeni geni u hrani menjaju gene u nama, i ne bi trebalo da cena bude presudna kada svi tvrdimo da zdravlje nema cenu.
Mnogi su voćnjaci ostavljeni i zaboravljeni, zamenjeni tezgama sa gotovo plastičnim namirnicama. Ali sva sreća pa bolesti nedvosmisleno pozivaju da se osvestimo, da se pravih vrednosti prisetimo i da najzad ponovo počnemo u skladu s prirodom da živimo. Kada seme čuvamo i umemo da cenimo, nema te sile koje treba da se plašimo.
Nina Martinović Armbruster
