NININE MUSTRE: Terapija snimanjem

Odavno se divim njenoj odlučnosti i hrabrosti, jer je od kada je znam na mene ostavljala utisak snažne, neustrašive i uporne osobe koja nema ni malo sumnje u pozitivne ishode svega čime krene da se bavi.

Kada je u toku razgovora došlo do teme motiva, tj. zbog čega je odlučila da ode iz grada u kojem je živela, ona se ukočila, nije mogla ni reč da progovori, i rasplakala se. Ne zna se ko je više tom situacijom bio iznenađen, ona ili ja. Kada se nakon nekog vremena smirila, bila mi je zahvalna što sam svojim pitanjima pokrenula neke njene unutrašnje sumnje i strahove za koje uopšte nije bila svesna da ih ima.

A tek ja? Bila sam zabezeknuta mekoćom koja je iz te žene provirila, jer je do tada nisam primetila iako smo se više puta sretale, družile, pričale i razmenjivale svoja iskustva i uvide na razne teme, a najviše na temu razvoja sopstvene svesti i ličnosti.

Odložile smo snimanje za drugi dan i ona mi je kasnije ispričala da je prošla kroz zanimljive faze u osvešćivanju svega što joj budi nesigurnost i strah, a što se manifestovalo navalom emocija i suzama.

Naime, nakon što je proleće, leto i jesen provela radeći u glavnom teške poslove na sređivanju svog imanja, vratila se u grad da bi zimu provela u manje surovim uslovima, jer njena kuća još uvek nije dovoljno uređena da bi mogla u njoj da prezimi. 

Tu u gradu, tek malo joge je zamenilo sve one brojne fizičke aktivnosti kojima se svakodnevno bavila i primetila je kako joj se raspoloženje menja i kako svakoga dana sve više sumnja u sve ono što je do tada postigla, u odluke koje je donela i bila je sve više pod stresom. To je dovelo do potpune promene percepcije, počela je da nipodaštava svoje uspehe i da tone u neku vrstu melanholije koja je prerastala u depresiju.

Nakon toga smo se drugačije organizovale, ona je počela da priprema svoje arhivske snimke čije je pregledanje bilo dovoljno da je podseti šta je sve uradila. Počela je više da se kreće, energija joj se u potpunosti promenila i a snimanje je predstavljalo preokret, jer joj je ono plakanje pomoglo da se pokrene lavina čišćenja od starih, nepotrebnih sumnji, nametnutih tuđih mišljenja i svega što je kao težak balast vukla na svojim plećima.

Sa poletom je nastavila da radi na pripremi povratka prirodi i podučavanju drugih, sada sa još jačim ličnim primerom, koliko je važno da se krećemo, da primetimo i prihvatimo svoje emocije, da se otvorimo i oslobodimo svega što nas sputava da budemo ono što zaista jesmo.

A ja sam i dalje začuđena čudima kojima nas život svakodnevno obasipa i lepotom istraživanja svih naših mogućnosti napredovanja. 

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com