NININE MUSTRE: Leptir
U ranom detinjstvu leptir mi je bio asocijacija na nešto lepo, lepršavo, šareno, slobodno i veselo.
Kada su iz mog života odlazili najmiliji, leptiri koji bi mi nakon nekog vremena sletali na ruku, bili su mi emotivna podrška za koju sam verovala da dolazi od duša preminulih, kako bi me utešili i pomogli da prođem teške trenutke. Danas mi je leptir asocijacija za promenu-preokret-transformaciju, kako god da nazovemo taj prelazak iz gusenice preko čaure do leptira. Ali postoji i jedna sasvim lična asocijacija koja mi je duboko urezana u svest, a leptir u njoj ima sasvim drugačije značenje.
Jednom davno, prijateljica i ja smo se u izlasku našle okružene dobrim društvom koje je bilo izuzetno prijatno, veselo, ali i pripito, a na kraju večeri potpuno pijano. Dok smo čekale taksi za povratak kući, jedan je izašao za nama i pokušao da me ne baš kavaljerskim pristupom (najblaže rečeno) odvuče sa sobom. Nelagodnost zbog cele situacije trajala je veoma kratko, jer je moja prijateljica bez ikakve najave, na zaprepašćenje „pratioca“ izvela svoj trik sa leptirom.
Ja sam odmah prasnula u smeh, jer znam da je njeno izvođenje prava umetnost koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ali naš pratilac se skamenio. Leptir je u ovom slučaju jedan omanji, ali ne i bezazleni nož kojem se dve drške sa strane sklapaju kako bi ga zatvorile, a otvaraju kako bi napravile sigurnu dršku za veoma oštro sečivo.
Maestralni potez munjevitog otvaranja i zatvaranja noža, moja je prijateljica tako usavršila da je izgledalo kao da u najmanju ruku Brus Li glavom i bradom barata „leptirom“. Nakon demonstracije i blage verbalne opomene, pratilac se povukao, a mi smo ostale da se smejemo kao tinejdžerke.
Međutim, kako je u toj svojoj borbi polako uspevala da se izbori sa nepoželjnima, kako se pomirila sa nekim sopstvenim izborima u prošlosti, vremenom je bila sve opuštenija, nežnija i ženstvenija. Postala je pravi leptir: lepa, lepršava, šarena, slobodna i vesela.
Tako je leptir postao jedna od omiljenih priča iz mladosti. Kad god se nas dve sretnemo, ja se i dalje iznenađujem njenim transformacijama. Najzad može da dozvoli sebi da u punom smislu uživa u životu, da slobodno izražava sebe kroz svoju kreativnost, neposrednost i živahnu komunikaciju sa ljudima, pokazujući otvoreno i svoju nežnu, tzv. ranjivu stranu. Ipak taj nežni, šareni leptirić i dalje ume da zazvecka onim metalnim krilima, ako joj ikada zatreba. Ne čudim se sve većem broju leptira oko sebe, jer vreme u kojem živimo, jednostavno zahteva transformaciju i ne nudi drugu opciju, osim one koju niko ne želi.
Nina Martinović Armbruster
