НИНИНЕ МУСТРЕ: Лептир
У раном детињству лептир ми је био асоцијација на нешто лепо, лепршаво, шарено, слободно и весело.
Када су из мог живота одлазили најмилији, лептири који би ми након неког времена слетали на руку, били су ми емотивна подршка за коју сам веровала да долази од душа преминулих, како би ме утешили и помогли да прођем тешке тренутке. Данас ми је лептир асоцијација за промену-преокрет-трансформацију, како год да назовемо тај прелазак из гусенице преко чауре до лептира. Али постоји и једна сасвим лична асоцијација која ми је дубоко урезана у свест, а лептир у њој има сасвим другачије значење.
Једном давно, пријатељица и ја смо се у изласку нашле окружене добрим друштвом које је било изузетно пријатно, весело, али и припито, а на крају вечери потпуно пијано. Док смо чекале такси за повратак кући, један је изашао за нама и покушао да ме не баш каваљерским приступом (најблаже речено) одвуче са собом. Нелагодност због целе ситуације трајала је веома кратко, јер је моја пријатељица без икакве најаве, на запрепашћење „пратиоца“ извела свој трик са лептиром.
Ја сам одмах праснула у смех, јер знам да је њено извођење права уметност која никога не оставља равнодушним, али наш пратилац се скаменио. Лептир је у овом случају један омањи, али не и безазлени нож којем се две дршке са стране склапају како би га затвориле, а отварају како би направиле сигурну дршку за веома оштро сечиво.
Маестрални потез муњевитог отварања и затварања ножа, моја је пријатељица тако усавршила да је изгледало као да у најмању руку Брус Ли главом и брадом барата „лептиром“. Након демонстрације и благе вербалне опомене, пратилац се повукао, а ми смо остале да се смејемо као тинејџерке.
Међутим, како је у тој својој борби полако успевала да се избори са непожељнима, како се помирила са неким сопственим изборима у прошлости, временом је била све опуштенија, нежнија и женственија. Постала је прави лептир: лепа, лепршава, шарена, слободна и весела.
Тако је лептир постао једна од омиљених прича из младости. Кад год се нас две сретнемо, ја се и даље изненађујем њеним трансформацијама. Најзад може да дозволи себи да у пуном смислу ужива у животу, да слободно изражава себе кроз своју креативност, непосредност и живахну комуникацију са људима, показујући отворено и своју нежну, тзв. рањиву страну. Ипак тај нежни, шарени лептирић и даље уме да зазвецка оним металним крилима, ако јој икада затреба. Не чудим се све већем броју лептира око себе, јер време у којем живимо, једноставно захтева трансформацију и не нуди другу опцију, осим оне коју нико не жели.
Нина Мартиновић Армбрустер
