NININE MUSTRE: Mustre kvantne
Možda ih i ne razumemo u svakom trenutku o čemu to pričaju i šta to sve znači, ali ovim kvantnim fizičarima moramo odati priznanje da se mnogo toga o čemu već decenijama govore, pokazuje u stvarnosti istinitim.
Oni recimo tvrde da se najsitnije čestice od kojih je sačinjen naš univerzum ponašaju onako kako mi kao posmatrači pretpostavljamo da će da se ponašaju. Što će reći, kako mi nešto zamislimo, tako to u svom okruženju i vidimo. Problem je što se često ljutimo zbog onoga što vidimo, zaboravljajući da smo baš mi to prvo u svojim mislima izmaštali.
Sudeći po situaciji koja je u svetu, mnogo je nesporazuma i mržnje nataloženo u svima nama. Toliko sukobljavanja, nerazumevanja, ljutnje i patnje koja više ne može da se potiskuje sada izlazi na površinu u svačijem životu, da je sliku koju to u svetu izaziva nepodnošljivo i gledati. Ko još uvek ne veruje naučnicima koji tvrde da živimo u matriksu čiji smo sastavni delovi, baš kao u filmu Matriks, taj je slep kod očiju kada ne vidi svakodnevne znake koje nam taj isti matriks šalje.
Nekada čak i idete tako daleko da kažete da nas sigurno prisluškuju, neki tamo ko zna koji, ali i to vam brzo iščili iz svesti pod navalom raznih drugih svakodnevnih pojava. A koliko često primetite da o nečemu samo pomislite, pa se ta tema isto tako pojavi u vašoj stvarnosti? O kakvom se tu prisluškivanju radi? Prisluškivanju misli? Neko to i tako vidi. Meni su najgori oni koji šire strah oko svega toga, jer verujem da su to sve samo prilike za proširenje svesti o tome na koji način funkcioniše život na ovoj planeti trenutno. Verujem u povezanost svega sa svima i međusobnu povezanost među svim ljudima. Vidim nažalost i otuđenost koja se javlja kao nusproizvod neprihvatanja mogućnosti za povezanost u jedinstvenoj celini zvanoj stvarnost.
Verujem u ljudsku dobrotu, izvornu ljudsku dobrotu, koja se vremenom kod nekih izvitoperi pod uticajem pre svega straha, pa onda svih drugih emocija koje iz tog straha proističu. Ovo vreme vidim kao vreme skidanja svih velova, otkrivanja svih potisnutih istina i prilike za veliko raspremanje kako na ličnom, tako i na kolektivnom planu.
I vidim nas ljude sa jednim jedinim zadatkom: da sve to vidimo i da ni na jednu stranu ne stajemo, nego da učinimo ono što je u našoj moći da ispravimo ono što se može promeniti na bolje. Jedan osmeh, koja reč zahvalnosti i poštovanja prema sebi i prema drugima, može da donese promene na bolje neviđenih razmera, (tako kvantna stvarnost „radi“) kao i molitva da svako dete bude bezbedno, slobodno, srećno i voljeno. Svakodnevna molitva.
Nina Martinović Armbruster