NININE MUSTRE: Ključanje
Da, sva su ova ludila kojima smo okruženi najavljivali u knjigama koje sam čitala pre par decenija.
Pisalo je da će cveće gubiti miris i evo, retko se pronađe ruža koja miriši. Pisalo je da će hrana izgubiti ukus i evo, svaka prerađena hrana puna je pojačivača ukusa, a one slatke, mirišljave jabuke još samo u napuštenim voćnjacima mogu da se pronađu. Rudolf Štajner je još mnogo ranije pisao da će se ljudi odvajati od sopstvene duše i pretvarati u neku vrstu poslušnih bio robota i evo, po ulicama srećemo u glavnom baš takve.
Mnogo toga je predviđeno i deluje kao da tu ne možemo mnogo da učinimo, a ipak potpuno sam uverena da se sve to događa sa razlogom: da se trgnemo, probudimo, osvestimo i da se potrudimo sebe da promenimo. Ja se i dalje sablaznim kada vidim da se neko podsmeva tuđoj muci, a viđam to na svakom koraku, čak i u udarnim, najgledanijim emisijama. Na promenama svojih osobina vredno radim.
Svakodnevno vežbam „Tibetance” i dodajem još poneku korisnu vežbu, čitam, učim edukujem se kada god i gde god mogu, učim o svojim emocijama, bavim se dubokim samoposmatranjem i vežbam da koristim svoje emocije da mi život bude lepši, lakši i smisleniji, a ne da mi ga emocije upropašćuju zato što ne umem njima da upravljam.
I vidim pomake u svom životu, zaista ih vidim. Prvo što primećujem kod sebe jeste da mi se povećava kapacitet za razumevanje. Sada mnogo bolje razumem zašto se nešto događa, čak iako su mi ti događaji zastrašujući. To što nešto razumem, ne znači da i opravdavam. Nikada neću opravdavati nasilnike, manipulante, lažljivce, prevrtljivce i prevarante…
Ima ih još dosta na toj listi, ali shvatili ste poentu. Ali sada ipak razumem da nas je ovakav način života u kojem se veliča materijalno i slavi tehnološki napredak, a o duhovnom delu čovekovog bića gotovo da se i ne govori, doveo do stanja u kojem se ne samo naše društvo, nego i cela planeta nalazi.Naivna žaba kojoj su polako, neprimetno zagrevali vodu sada je već skuvana, jer voda je već odavno proključala.
I pored ogromnog broja zombiranih pojedinaca koji polako ali sigurno marširaju ka sopstvenoj propasti postoji dovoljno onih koji su spremni da sačuvaju svoju ljudskost, da se pobrinu za svoju dušu, da je nahrane lepotom, dobrotom, razumevanjem i pomaganjem. Dovoljno nas je koji umemo da upotrebimo snagu svoje volje i da svakodnevno malim, dobrim delima stvaramo novi svet u kojem ćemo ponovo biti ponosni što smo ljudi.
Nina Martinović Armbruster
