JEZIKOMANIJA Poruka servisa za kratke poruke
Da li možete da zamislite život bez mobilnog telefona? Ili bar da prođete ulicom, a da ne vidite nekog ko užurbano tipka porukicu na istom?
Ili, upalite televizor, a spikerka vodi neki telefonski kviz, a u dnu aparata ide kairon sa SMS-ovima (raznih sadržina, ne bih sad o tome). Ili, kupite novine. A u dnu strane, glas naroda – SMS poruke, sa žalbama, molbama, pohvalama i pokudama...
Oni koji znaju engleski jezik misle da izraz SMS poruka – nije pravilan. I ima tu logike. Ali je ispravan.
Iako SMS – Short Message Service sadrži reč „poruka” (message), to je naziv servisa preko koga šaljemo poruke – dakle, ne naziv poruke (jedino u tom slučaju bismo mogli govoriti o pleonazmu).
Uporedimo ga sa izrazom NATO-pakt, koja je zaista pleonastičan. Naime, u skraćenici NATO već imamo reč pakt – North Atlantic Treaty Organization.
Pleonazam je, da vas podsetim, upotreba suvišnih reči u govoru ili pisanju, suvišno obilje reči (tj. kad se uz reč širega značenja upotrebi i druga čije je značenje sadržano već u prvoj reči), npr. siromah prosjak, stara baba, mala kućica, mala beba itd.
U medicini, pleonazam je preterana razvijenost ili prekobrojnost jednog dela tela, npr. šest prstiju na ruci.
Grub prevod fraze SMS poruka bi bio „poruka servisa za kratke poruke”.
Nataša Mirković