JEZIKOMANIJA: I deč­ko i de­čak

Oni ko­ji su išli u ško­lu na­u­či­li su pra­vil­no da pri­ča­ju i pi­šu, i ta­kvi su i ra­di­li u me­di­ji­ma. Ako ne­ko ni­je bio do­volj­no „pot­ko­van” ni­je ni mo­gao da ra­di na te­le­vi­zi­ji ili da pi­še u ne­kim no­vi­na­ma…

Ču­la sam jed­nu re­če­ni­cu u jed­nom ri­ja­li­ti­ju ko­ja je gla­si­la ova­ko: „A ŠTO SE TI­ČE DEČ­KI­JU”. Baš zvu­či…

I ka­ko uop­šte gla­si ge­ni­tiv mno­ži­ne od DEČ­KO?

Ime­ni­ce mu­škog ro­da u srp­skom je­zi­ku ko­je se za­vr­ša­va­ju na -o, NE­MA­JU MNO­ŽI­NU. Pre­ma to­me, ne­ma­ju ni ge­ni­tiv mno­ži­ne.

Mo­žda je oso­ba ko­ja je iz­go­vo­ri­la go­re­na­ve­de­nu re­če­ni­cu, ima­la sko­ri kon­ta­takt sa hr­vat­skim je­zi­kom, jer u hr­vat­skom, ko­lo­kvi­jal­no, po­sto­ji ob­lik mno­ži­ne DEČ­KI.

Krat­ko i ja­sno: u srp­skom je­zi­ku kao i u mno­go­broj­nim dru­gim je­zi­ci­ma po­sto­je re­či ko­je se upo­tre­blja­va­ju sa­mo u jed­ni­ni (sin­gu­la­ria tan­tum) i sa­mo u mno­ži­ni (plu­ra­lia tan­tum). Ime­ni­ca DEČ­KO ne­ma mno­ži­nu.

Po­sto­ji ime­ni­ca DE­ČAK, ko­ja ne­ve­ro­vat­no li­či na DEČ­KO. Tu je gra­ma­ti­ka ja­sna, ra­di se o dve raz­li­či­te ime­ni­ce.

Ime­ni­ca, DE­ČAK ima re­gu­lar­nu pro­me­nu po pa­de­ži­ma kao ime­ni­ca mu­škog ro­da ko­ja se za­vr­ša­va na su­gla­snik.

U ovom slu­ča­ju no­mi­na­tiv mno­ži­ne bi gla­sio DE­ČA­CI, a  ge­ni­tiv mno­ži­ne DE­ČA­KA, da­tiv DE­ČA­CI­MA…

Na­ta­ša Mir­ko­vić