JEZIKOMANIJA: Čujemo se, vidimo se
Nekako po navici, na kraju razgovora kažemo: „Vidimo se!” ili „Čujemo se!” Pitam se, zašto ne bismo rekli: „Videćemo se!ֲ” ili „Čućemo se?” Prvo je u prezentu, a drugo u futuru (budućem vremenu).
Mnoge učene glave negoduju zbog iskazivanja buduće radnje oblikom prezenta. A mi se pitamo da li je ovo nepravilno.
Oblikom prezenta se može označiti ne samo radnja koja se odvija u sadašnjem trenutku nego i radnja koja tek treba da se dogodi. Reč je o upotrebi prezenta za budućnost.
Kada prezentom iskazujemo buduću radnju, dozvoljeno je upotrebljavati samo nesvršene glagole (glagoli čija radnja može da traje duži vremenski period), i to one koji znače radnju koja se unapred može planirati i predvideti.
S obzirom na to da su glagoli VIDETI i ČUTI dvovidski glagoli (i svršeni i nesvršeni, u zavisnosti od konteksta), oni mogu da se upotrebljavaju u obliku prezenta za radnju koja će se desiti u budućnosti.
Ipak, ova dva glagola mogu biti nesvršenog vida samo ukoliko se odnose na vid i sluh, na čulo vida i čulo sluha, na sposobnost da nekoga ili nešto vidimo, čujemo; ne i na susret, razgovor sa nekim.
Dakle, pozdravi VIDIMO SE i ČUJEMO SE – u značenju „videćemo se” i „čućemo se, porazgovaraćemo” – ne pripadaju standardu, te bi njihovu upotrebu trebalo rezervisati samo za razgovorni jezik.
N. Mirković
