REČ KRITIKE "Vilijam Gibson ili fragmentarni pogled na kiber-pank" Ilije Bakića
(KCV „Miloš Crnjanski”)
Ilija Bakić (1960) je pesnik, pripovedač, romansijer, esejista, književni i strip kritičar. Veliki deo književnog i teoretičarskog rada mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, a u ovoj studiji koju je izdao KCV „Miloš Crnjanski“ bavi se kiber-pankom, njegovom istorijom i karakteristikama, sa naročitim fokusom na najvažniju figuru ovog naučnofantastičnog pokreta (ili pod-žanra), Vilijama Gibsona.
U ovoj izuzetno zanimljivoj, iscrpnoj i pristupačnoj studiji Bakić pokriva i objašnjava osnovne postulate kiber-panka među kojima su slika budućnosti koja podrazumeva dve realnosti (fizičku i virtuelnu), globalnu prevlast multinacionalnih kompanija i surovu otvorenu arenu nekontrolisanog neoliberalnog kapitalizma, a sve to na pozadini sveta koji je na rubu kolapsa. Potreba kiber-panka da se poveže sa stvarnošću i okrene društvenoj kritici ogleda se i u imenu, pa Bakić podseća na vezu koja se često zaboravlja: „Kiber-pank je znao da će budućnost biti loša ali nije imao nikakav recept da se ona izbegne ili da se sunovrat ublaži, upravo onako kako su to originalni muzički pankeri pevali: Nema budućnosti za tebe.“
Uz Gibsona kao oca pokreta pisaca pobunjenih protiv okoštale naučne fantastike koja u tom trenutku više nije imala nikakvih veza sa savremenošću i stvarnim svetom Bakić skreće pažnju na Rukera, Šinera, Sterlinga i druge savremenike. Nova generacija pisaca tražila je drugačiji pristup žanru koji je po njima ispao iz tokova – „nije neobično da su rok video spotovi sa SF-a skinuli krunu i stavili je na svoju glavu. Pokret, uzbuđenje, boje, bezbrižni vizionarski poriv naći ćete u obilju u video proizvodima, koji su se od rođenja oslanjali na SF“, pisao je Sterling tada kritikujući pisce. I uzbuđenje i viziju naučnoj fanastici doneo je Gibson svojim čuvenim „Neuromanserom“.
CITAT
Kiber-pank je promenio žanrovsku ikonografiju; potisnuta su, nestala ili zaboravljenja svakojaka Galaktička carstva, baš kao i agre-sivni ili zbunjeni vanzemaljci,“buljooka čudovišta“, ludi naučnici i krhke plavuše koje upadaju u nevolje i vrište. Svemir je (p)ostao hladan i ravnodušan a Zemlja prenaseljena, na ivicama ekološke i energetske katastrofe, ogrezla u masovnu bedu, lokalne ratove (koji ne isključuju i taktičke nuklearne udare) i basnoslovno bogatstvo korporacijskih vrhuški koje u običnoj i virtuelnoj stvarnosti kontrolišu mase.
Gibson kao centralna figura ostaje i središnja tačka Bakićevog interesovanja u ovoj studiji – „Neuromanser“ otvara sasvim nove horizonte u spekulativnoj fikciji: „to je vanredno izbalansiran tekst oštre akcije“, piše Bakić, “u kom Gibson od prve stranice bombarduje, puca iz svih (literaturi znanih) oružja“.
Nastasja Pisarev