REČ KRITIKE Ijan Mekdonald: Luna Mesečev osvit

Ijan Mekdonald (1960) je britanski pisac spekulativne fikcije koji se bavi naučnofantastičnim temama, istražujući u svojoj prozi mogući uticaj tehnologije na svakodnevni život, često tražeći protagoniste u kulturama koje zapad vidi kao „druge“, ili junacima koje su na neki način marginalizovani. „Mesečev osvit“ je treća i poslednja knjiga iz sage o Luni, u kojoj Mekdonald opisuje život na Mesecu koji je Zemljina industrijska kolonija, surovi i egzotični novi svet koji se prvenstveno povinuje tokovima novca. Treća knjiga donosi konačni rasplet krvavog sukoba između Pet zmajeva, odnosno pet vladajućih porodica koje upravljaju različitim industrijama na Mesecu.

U svom bogatom tekstu Mekdonald je uvek na ivici da napravi pravo malo naučnofantastično remek delo, ali nažalost, tu liniju ne uspeva da pređe (mada joj je uvek blizu). Njegovi likovi su uvek upečatljivi i zanimljivi, a worldbuilding (gotovo nalik filozofskoj vežbi) je vrhunski. Mesec je uverljiv svet sa svojim čudnim svecima-orišima, sa Gospom hiljadu smrti kao personifikacijom surovog pejzaža Zemljinog satelita, eklektičnom mešavinom kultura, filozofijom života zasnovanoj na trgovini, porodici, na odbrojavanju preostale količine kiseonika ili podataka, i na društvenim strukturama koje su koliko egzotične i maštovite, toliko i krajnje logične.

Ali on svom raskošnom svetu nikad ne daje do kraja da diše – retke su kamerne ili emotivne scene u kojima likovi imaju dovoljno prostora da se sasvim pokažu kao obična ljudska bića – svi su uvek u grču, u borbi za goli život, u nemilosrdnom međusobnom nadmudrivanju. Ovakva atmosfera odgovara surovo libertarijanskom svetu koji je osmislio, ali u isto vreme suviše kratki rezovi odsecaju delove njegovog univerzuma, prelećući preko fantastično osmišljenih pejzaža i čudnih gradova Meseca, ostavljajući čitaoca kao zadivljenog, ali ne suviše emotivno investiranog posmatrača frenetičnog i krvavog rasplitanja sudbina likova.

Nastasja Pisarev