REČ KRITIKE Senka Bogova Džona Gvina
Laguna (2024)
Džon Gvin (1968) je engleski pisac epske fantastike koji je imao tu sreću da mu ime postane dovoljno prepoznatljivo u SAD da sasvim obezbedi sebi stabilnu poziciju na ovom najvećem i najmoćnijem svetskom književnom tržištu.
Njegovi fanovi su često dovoljno glasni na internetu da su izdanja Gvinovih knjiga ispraćena sa pažnjom, i uspešna. Svakako da u prikazima ovakvih knjiga treba biti jasan – u okviru onoga što Gvin želi da postigne, on je sasvim kompetentan pisac, na sličan način na koji je i jedan od najprodavanijih modernih pisaca epske fantastike Brandon Sanderson suveren u svojoj tehničkoj izvedbi. Konačno, verovatno se tu krije i tajna njihovog uspeha – kao i Sanderson, Gvin poštuje i prati očekivane konvencije svog žanra, ne komplikuje naraciju, i ne pokušava da eksperimentiše previše, s tom razlikom što su u Gvinovom slučaju u pitanju daleko jednostavniji svetovi, sa ne tako bogatim worldbuilding-om (što je, opet, očigledno bila i namera autora).
„Senka bogova“ je prvi deo trilogije smeštene u svet u kom su bogovi mrtvi, što, svakako, predstavlja Gvnovo čitanje Ragnaroka, nordijskog sumraka bogova, i novog sveta koji bi iznikao posle kataklizme. Taj „novi svet“ Gvin je osmislio tesno se oslanjajući na prikaze vikinškog načina života, sa puno realističnih detalja, evocirajući pripovedački stil epova u kom se epizode nižu jedna za drugom, stvarajući efekat slušanja duge sage pored vatre. Priča prati ratnicu koja pokušava da pronađe svog otetog sina, bivšeg roba u potrazi za osvetom, i lovkinju koja želi slavu na bojnom polju.
Ono što svakako privlači jednu vrstu čitalaca je Gvinov potpuni nedostatak ironije ili bilo kakve vrste metatekstualnosti i otklona pri pristupu sopstvenoj naraciji što je postalo retko u savremenoj popularnoj kulturi, odavno pod uticajem postmoderne u kojoj je ovakav iskren“ pristup obično shvaćen kao naivan. Gvin (koji je i u pravom životu zaljubljenik u vikinšku kulturu) piše u stilu starinskih tekstova poput Konana ili Tarzana – njegovi heroji su hrabri, zlikovci su strašni, noći pune neizvesnosti a pejzaži veličanstveni i opasni.
Nastasja Pisarev
